U svega dva dana Srbi, sa dva različita kraja Kosova i Metohije, izašli su na ulice tri puta, a na to ih je muka naterala.
Za Srbe u Pasjanu kod Gnjilana kap je prelila čašu kada im je tzv. Kosovska policija pohapsila petoricu sugrađana, ni krive, ni dužne. Na severu, u Kosovskoj Mitrovici više hiljada Srba je odlučilo da kaže ne otvaranju glavnog mosta na Ibru za koje se Priština sprema, a potom i zbog hapšenja Aleksandra Arsenijevića i Stefana Veljkovića iz SD-a, koji su se pobunili što su radnici prekrečili srpske zastave oslikane na zidu kod mosta na Ibru. Za sagovornike “Vesti”, protesti su pokazatelj neslobode i diskriminacije srpske zajednice ma gde živela na prostoru Kosmeta.
Najjače tačke
Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da su ovi protesti odraz porazne slike o širenju aparhejda prema srpskoj zajednici u južnoj pokrajini.
– Mislim da nije prejako reći da je to nastavak politike sve manje skrivenog aparthejda prema Srbima kada je reč o ljudskim pravima. Srbi ih na KiM ne samo da ih ne uživaju, već su im ta ljudska prava sistematski ugrožava od Priština i samoproklamovane vlasti. Praktično su ovi događaji porazna slika tog aparthejda koji se sprovodi iz Prištine prema Srbima na KiM – navodi Čelić za “Vesti”.
Ističe da nimalo slučajno za nove provokacije privremenih institucija u Prištini nisu odabrani sever KiM i Kosovsko Pomoravlje.
– To su, još uvek, dve najjače sredine u kojima srpski narod još nije strateški poljuljan da se iseli. I, verovatno da su to sada dve napadne tačke Prištine i Kurtija. Nije slučajnost da je vremenski koindiciralo nasumično hapšenje ljudi u Kosovskom Pomoravlju i pritisak da se otvori most na Ibru. Ako gledamo širu sliku to je deo konstantnog pritiska Prištine, sistematskog, na preostali srpski narod – kaže on.
