Čistka (ne)vodi u zatvor

0

Među smenjenima i direktor Aerodroma

Osim obeležavanja stote godišnjice od objave rata, sednicom u Nišu Vlada Srbije simbolično je započela i dugo najavljivane čistke direktora javnih preduzeća koja godinama slove za "partijske prćije" i sinonim su za lagodni život najviših stranačkih kadrova.
Pominje se čak blizu 600 direktora, a premijer Aleksandar Vučić koji je smene obećao pre prvih 100 dana vlade u "seču knezova" je krenuo posle glasova iz Svetske banke da je neophodna profesionalizacija menadžmenta. S druge strane je spekulacija da će jednog partijca zameniti drugi da bi se pokrila bruka "gubitaša" i narodu zamazale oči.

Dragan Dobrašinović

Pitanja koje nameće ovaj potez je mnogo više. Od onog šta će građanima i radnicima tih preduzeća doneti smene, do nedoumice hoće li već jednom neko odgovarati za te gubitke u državnim kompanijama i da li će nesposobni partijci već jednom nestati sa srpske privredne scene.
Smene čelnika u javnom sektoru bi prema rečima Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, imale smisla ako ne budu alibi za krivičnu odgovornost.
– Bojim se da to ne bude sklanjanje od zakona, jedna vrsta pomoći onom direktoru koji je naneo štetu javnom preduzeću da izbegne zatvor tako što će nestati iz javnosti dok se sve ne zaboravi – kaže Dobrašinović za "Vesti".
On ističe da se ništa u Srbiji neće promeniti sve dok ne budu uvedeni transparentni i jasni kriterijumi za izbor direktora i dok njegove reference budu najvažnije za preuzimanje te odgovorne dužnosti.
– Dok na konkursima za čelnike javnih preduzeća ne budu pobeđivali najbolji, sve smene će biti samo fasada za kolaps i odlaganje smrti tih kompanija – naveo je Dobrašinović.
Imena na spisku za odstrel koja se vrte dugo u medijima su naprednjački kadrovi direktori Železnica Srbije Dragoljub Simonović čiju su smenu tražili i radnici zbog nepravilnosti u radu i grubog kršenja zakona, Elektroprivrede Aleksandar Obradović, Koridora Dmitar Đurović i Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Milana Živanovića koji je posle partijskih knjižica SPO i SPS, pribavio i SNS.
Čuje se da su na spisku bivših i socijalisti direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i čelnik Srbijašuma Igor Braunović.
Da konačno zaživi departizam i da sposobnost bude vrhovni kriterijum, voleo bi ekonomski ekspert Kostadin Pušara koji veruje premijeru da će i pored velikih otpora "foteljaša" uspeti u naumu.
On za naš list ukazuje da je to i jedan od uslova EU, kao i okretanje Srbije čistom razvoju na putu ka Briselu, i jednakost svih pred zakonom.
– U Srbiji nismo isti, već neko može da radi gde hoće i šta hoće, dok drugi mnogo sposobniji do toga nikada ne mogu da dođu – kaže Pušara koji smatra da je za promene potrebno i povezivanje javnog sektora sa privatnim u javno-privatno partnerstvo.
 

Važnost kriterijuma
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazuje za naš list da se osim najave premijera, ne zna šta će se nadalje dešavati.
– Neki konkursi za direktore su raspisani, drugi nisu i ako oni budu po zakonu ne samo objavljeni, već i završeni, dobro je. Onda ostaje da se vidi ko je i prema kojim kriterijumima izabran i da li će novi direktor imati bolje rezultate – kaže Nenadić za "Vesti".

Narodni novac troše gde stignu
Koliko rukovodstva državnih institucija i preduzeća ne vode računa o novcu građana pokazuje činjenica da im je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, prema podacima te kancelarije, od 2010 do sredine ove godine izrekao kazne za skrivanje informacija u iznosu od 12.660.000 dinara. Za protekle dve i po godine izrečene su kazne od blizu sedam miliona dinara, a u namerenosti da sakriju odgovore na pitanja i podatke koje su dužni da daju iako time krše zakon, prednjače Železnice Srbije, Srbijagas i Telekom.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here