U pravnoj službi jednog proizvodnog preduzeća iz zapadne Srbije ima šestoro zaposlenih, što je u odnosu na ostale zaposlene u fabrici, odnosno proizvodne radnike priličan broj.
U trenutku kad u halama nema mnogo posla zbog raznih kriza, kad cena fabričkih proizvoda pada, a cena energenata raste, kursne razlike gutaju poslednji dinar zarade, u pravnoj službi fabrike ne dižu glavu od posla. Razlog je jednostavan.
Krajem prošle godine u Srbiji je doneto ukupno 134 zakona, od kojih su mnogi sistemskog karaktera i bitno utiču na različita područja privredne delatnosti. U iščekivanju podzakonskih akata i pratećih propisa, šestoro pravnika su započeli gotovo sizifovski posao analize zakona i njihovog usklađivanja s fabričkim aktima.
"Ovo je pakao od posla. Sva nesreća je u tome što je naš zakonodavac, u pokušaju da neke zakone uskladi sa standardima Evropske unije, sve dodatno iskomplikovao i od mnogih zakona napravio cirkus. Očigledno, ovde se radi samo o jednom – čistom amaterizmu – tvrdi sagovornik "Vesti" ilustrujući svoju tvrdnju brojnim zakonskim rupama i nedoumicama.
Slično je i u drugim privrednim subjektima u Srbiji. Ali, direktori i pravnici ćute. Niko se ne ustručava da ozbiljnije ukaže na zakonski cirkus, na činjenicu da je, po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, za modernizaciju jedne fabričke mašine potrebno šest meseci juriti razne dozvole. Jer, kaže direktor jedne poznate firme, ako se neko danas požali novinarima na zakonodavca, eto mu sutradan pet inspektora u firmi.
Država Srbija danas je prepuštena amaterima, ljudima koje je neki politički talas bacio u ministarske i druge državne fotelje. I, pred zadatkom da zakone svoje zemlje usklade sa zakonskim standardima Evropske unije, srpski poslušnici su, ne obazirući se na specifičnosti domaće privrede, slepo prišli prepisivanju zakona iz razvijenih zemalja. A kad ih neko suoči sa greškom, kad i sami shvate da su pogrešili, reaguju političkim instinktom:
– U redu je, druže, ne uzbuđuj se mnogo i ne pričaj mnogo, nego dođi u ministarstvo i sve ćemo završiti.
Slično je na svakom koraku: kad se država suoči s velikim izazovom, s nekom velikom šansom, s velikim zadatkom, amateri se uspaniče i, recimo, pred izborom da ulože u "Telekom" i još više ga ojačaju, oni ga, vođeni retardiranom parolom bolje sačuvati fotelju ispod zadnjice nego preduzeće u državi, nude strancima na prodaju.
Zaista, amaterizam caruje Srbijom i, kao takav, pogodan je za sve oblike korupcije. "Ono, znaš: brate, završićemo".
I teško li se onom ko amateru kaže da je amater. Tada će amater jedini put angažovati profesionalca.
