Komentarišući poslednje istraživanje koje je pokazalo da 47 odsto stanovnika Srbije piše latinicom, u odnosu na 36 odsto onih koji koriste ćirilicu, Klajn je rekao da ga to ne iznenađuje jer je proces "odumiranja ćirilice" počeo još 1918. godine.
"Bila je zajednička država gde se u većini koristilo latinično pismo. Taj trend se proširio i na Srbiju, a nastavio i posle Drugog svetskog rata. Poslednja istraživanja pokazuju da učenici u srednjoj školi danas više koriste latinicu koja je potrebna za engleski, latinski…", rekao je Klajn za list "Danas".
Napominjući da bi država morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, Klajn je ocenio da ona nije zainteresovana za to. Prema njegovim rečima, svi javni spisi i zvanični dokumenti trebalo bi da budu na ćirilici.
"Na privatnu upotrebu pisma se ne može uticati. Ali, ako se ovakav trend nastavi, ćirilica će postati arhaično pismo", istakao je Klajn.
Rezultati istraživanja pokazuju da mladi mnogo više koriste latinicu nego ćirilicu. Osobe životnog doba od 20 do 29 godina latinicu koriste čak 47 odsto više nego ćirilicu, dok su starije osobe okrenute ćirilici i njih skoro 60 odsto u dobu od 70 do 75 godina koristi ćirilicu kao glavno pismo.
