Trećina putnika je iz inostranstva, pa je uz Zlatibor, Taru i Zlatar ovaj kraj zapadne Srbije destinacija koju je teško zaobići. Ćira koji je prvi put zahuktao davne 1925. godine, prošle godine je saobraćao i četiri puta dnevno. U preko 650 vožnji vozom "Nostalgija" ostvaren je ukupni prihod od 71 milion dinara, a za ovu godinu planira se prihod od 75 do 80 miliona. Ove godine sezona je počela ranije, ali na delu trase od Mokre gore do Višegrada, koja je počela da radi u leto 2011. godine, kad su prugom spojene Srbija i Republika Srpska, obustavljen je saobraćaj zbog dotrajalih pragova.
Tokom prošlogodišnje turističke sezone organizovane su samo povremene vožnje, uglavnom za strane turiste koji su zakupljivali celu kompoziciju voza. Za Vidovdan, kada se u Andrićgradu priprema obeležavanje godišnjice Sarajevskog atentata i sprečavanja prekrajanja istorije, uz prisustvo državnog vrha Srbije i Republike Srpske, neće se moći iz Mokre gore putovati ćirom do Višegrada.
– Pragovi na trasi do Višegrada su truli. Voz može da saobraća pod posebnim režimom, laganom vožnjom, pa ne bismo da reskiramo. Taj deo pruge pripada Republici Srpskoj zato ćemo sa Železnicom Republike Srpske naći pravni model kako da im pomognemo, rekonstruišemo prugu i osposobimo je za bezbedan i i siguran saobraćaj. Daćemo pragove jer u zajedničkom poslu postoji obostran interes da se pruga koristi – rekao je nedavno u Mokroj gori generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović prilikom otvaranje ovogodišnje turističke sezone i vožnje ćirom.
Najveći problemi su na delu pruge između Vardišta i Višegrada u dužini od 18,7 kilometara gde ima devet tunela i 12 mostova. Na kraćem delu pruge od Mokre Gore do državne granice sa Bosnom i Hercegovinom u Vardištu stanje je dobro, ali kroz bajkoviti kanjon Rzava pragovi su propali, pa je potrebna hitna popravka takozvane Rzavsko-drinske železnice.
Radnici Železnica Republike Srpske su, kako saznajemo, zamenili jedan deo pragova na pomenutoj trasi, ali zbog dotrajalosti pragova potrebna je ozbiljna popravka koloseka koja bi omogućila korišćenje pruge za duži vremenski period. Pošto su odnosi na relaciji Beograd-Banjaluka iz godine u godinu na uzlaznoj liniji, ne treba nijednog trenutka posumnjati da će ovaj i niz drugih projekata koji su u planu da se grade vrlo brzo biti završen.
Stanica gde se ne izlaziStara pruga uzanog koloseka nije u saobraćaju od 28. februara 1974. godine.Tada je objašnjeno da je saobraćaj prugom uzanog koloseka ekonomski neisplativ. Posle tačno 49 godina i 25 dana ćira je prestao da vijuga preko Šargana ka Višegradu i dalje ka moru. Na inicijativu Mokrogoraca, koje je predvodio Radovan Glibetić, 24 godine kasnije počela je rekonstrukcija pruge. Samo pet godina kasnije uspostavljen je saobraćaj na deonici dugoj 15,5 kilometara koja nadmorsku visinu od 300 metara savladava u krugovima praveći figuru u obliku broja osam, pa je zato i dobila naziv šarganska osmica. Zbog strmog terena kojim prolazi pruga izgrađeno je čak 22 tunela. Na stanici Jatare u šarganskom bespuću niko nikada nije kupio kartu, niti je ušao ili izašao iz voza. |
– Novina ove sezone jeste objedinjena ponuda na Šarganskoj osmici što smo obećali prošle godine. Sada su na jednom mestu objedinjeni prevoz muzejskim vozom "Nostalgija", smeštaj u muzejsko-turističkom kompleksu Šarganska osmica i restoran. Ranije su turističke organizacije sa svima pojedinačno ugovarali ove usluge što je bilo komplikovano. Sada su sve usluge objedinjene i rezervišu se u Mokroj gori, a ne u Užicu. U prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle godine prihod je uvećan za 58 procenata – rekao je Dragoljub Simonović.
Planira se da se Šarganska osmica prugom poveže sa Zlatiborom i barskom prugom. Projekat će zavisiti od finansijskih sredstava, a povezivanje Užica sa Mokrom gorom koje je najavljeno pre tri godine izgleda da je sada u drugom planu.