Jednu od najznačajnijih uloga u organizmu igra cink, bez kojeg naše telo ne bi bilo isto. Jača imunitet, ali i pomaže stvaranju mirisa i ukusa!
Jedna od najvažnijih uloga mu je stvaranje sinteze proteina i DNK, kao i uticaj na libido kod ljudi. Nedostatak cinka može da uzrokuje niz fizioloških promena i problema. U nekim istraživanjima se pokazalo da uzimanje cinka u ishrani može da smanji smrtnost među decom koja imaju akutnu infekciju donjeg respiratornog sistema.
Cink je izuzetno važan mineral, zbog svojih antioksidativnih svojstava koja će pomoći da se imunitet ojača. Prisutan je u baš svim organima, a najviše ga ima u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima), kostima, mišićima, jetri i prostati kod muškaraca. Cink je nakon gvožđa drugi element u tragovima u ljudskom telu.
Odgovoran je za rast i deobu ćelija, ojačavanje odbrambenog sistema i za pravilnu reprodukciju. Cink pomaže proizvodnju muškog polnog hormona testosterona. Pomaže da se stvori ravnoteža organizma pri infekciji, “nadzire” upalu i suzbija je.
U kombinaciji s vitaminom B, smanjuje proizvodnju histamina, što znači da je vrlo delotvoran u suzbijanju alergija. Od cinka zavise neke osnovne funkcije tela, kao što je zaceljivanje rana i polno sazrevanje. Učestvuje i u razgradnji alkohola i metabolizmu ugljenih hidrata.
Hrana bogata cinkom pomaže u održavanju moždane strukture i generalnog zdravlja nervnog sistema. Ovaj mineral bitan je za stvaranje rezervi insulina i podstiče njegovu funkciju. Kompleks cinka i insulina nalazi se u ćelijama pankreasa, a kada telo nema dovoljno tog elementa, postoji mogućnost nastanka dijabetesa. Primećeno je da dijabetičari imaju upola manju količinu cinka od normalne.
Za razliku od nekih materija, telo ne može da skladišti cink, što znači da je potrebno svakodnevno uzimanje cinka kroz hranu. Ljudski organizam sadrži oko 2-3 grama cinka. Preporučena dnevna doza za žene je 8 mg dnevno. Kod trudnica se taj broj povećava na 11 mg, a kod dojilja na 12 mg. Unos cinka u trudnoći će pozitivno uticati na zdravlje bebinog mozga.
Posebno pažljivi moraju da budu vegetarijanci i osobe koje ne jedu meso – oni treba da uzimaju čak više od 50 odsto preporučenog dnevnog unosa cinka iz hrane. Grupa ljudi koja ima veći rizik od nedostatka cinka su sportisti, alkoholičari, osobe s gastrointestinalnim bolestima i oni koji dugotrajno uzimaju neke lekove.
Cink u hrani pomaže jačanju imuniteta
Pad imuniteta je veoma česta pojava kod ljudi, a može da se dogodi iz mnogih razloga. U tom slučaju mogu da se jave česte upale i infekcije koje se ponavljaju, hronične infekcije, a oporavak od bolesti je duži i otežan ako je imunitet slab.
Na pad imuniteta može da utiče pušenje, hronične bolesti, iscrpljenost i nedovoljno sna, fizički i psihički stres, nepravilna ishrana, nedovoljno kretanja… Kako biste ojačali imunitet, možete da počnete da konzumirate veće količine cinka kroz hranu.
Cink u hrani nalazi se u ovim namirnicama:
– Proizvodi od mesa – teleća jetra, jagnjetina, govedina, piletina i ćuretina, svinjetina
– Ribe – kamenice, ostrige, rakovi, tunjevina, školjke
– Integralne žitarice i pšenične klice
– Jaja
– Soja
– Pivski kvasac
– Mlečni proizvodi – sir, mleko i jogurt
– Semenke – sušene semenke lubenice, semenke bundeve, suncokreta, čia semenke
– Orašasti plodovi – kikiriki, bademi, orasi
– Povrće – krastavci, zelena salata, masline, luk, grašak, spanać, batat, paradajz
– Voće – avokado, banane, kivi, jagode, breskve
– Kakao
Ovo su namirnice koje možete bez problema da uvrstite u svakodnevni jelovnik i kombinujete ih u raznim jelima.
Svakome treba dovoljno cinka ali ne treba ni preterivati sa dodatnim unosom jer sve što je previše može štetiti organizmu.