Ruska vojska će uskoro dobiti samohodni artiljerijski sistem „Magnolija“ za područja gde obična vojna oprema ne može da se primenjuje – u ekstremnim vremenskim uslovima Arktika.
Posebni uslovi
O novom samohodnom sistemu, koji je namenjen za jedinice koje su bazirane u području krajnjeg severa, prvi put se čulo 2017. godine. Tada je Ministarstvo odbrane saopštilo, da će 120-milimetarska „Magnolija“ biti postavljena na šasiji oklopnog vozila sa gusenicama.
Prototipovi se nalaze u fazi ispitivanja i već pokazuju da oružje može efikasno da deluje na nestabilnim podlogama, u močvarnim i snežnim predelima. Motor može da radi bez prekida na veoma niskim temperaturama.
Na projektu rade eksperti Istraživačkog instituta „Burevesnik“. Plan je da institut, pored samohodnog sistema, napravi i niz visokomobilnog artiljerijskog i minobacačkog naoružanja na različitim šasijama, specijalizovanog za borbu na severu. Tehničke karakteristike „Magnolije“ su delimično otkrivene na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu „Armija-2019“: imaće masu od 27 tona, brzinu do 45 kilometara na sat. Preko vodenih prepreka brzina je do šest kilometara na sat. Može da se kreće, bez punjenja gorivom, oko 700 kilometara. Posadu čini četvoro ljudi, a borbeni odeljak se nalazi u zadnjem delu.
Kombinovano poluatomatsko oružje predstavlja spoj funkcija haubice i minobacača. Ima široku paletu municije, uključujući i granate sa samohodnih artiljerijskih oruđa „Nona“. Može da koristi i navođene „Kitolov-2“, dizajnirane za uništavanje lakih oklopnih vozila i inženjerskih konstrukcija. Zahvaljujući poluaktivnom laserskom sistemu za navođenje, verovatnoća preciznog pogađanja stacionarne mete je bliska jedinici.
Municija – 80 granata. Pogađa mete municijom sa eksplozivnom fragmentacijom na udaljenosti većoj od osam kilometara, sa navođenim i do deset. Brzina paljbe je deset metaka u minuti.
„Pancir“ na Arktiku
Osnovni zadaci „Magnolije“ su uništavanje objekata protivvazduhoplovne odbrane (PVO) i radio-elektronskog ratovanja, raketnih bacača, oklopnih vozila, utvrđenja, desantnih sredstava i neprijateljskog osoblja.
Perspektivni samohodni sistem nije jedini primerak borbene tehnike predviđene za surove klimatske uslove na Arktiku.
Na primer, za jedinice PVO je napravljena arktička verzija protivvazdušnog raketnog kompleksa „Pancir“. Ovaj raketni kompleks se odlično pokazao u nekoliko vojnih konflikata, međutim, za krajnji Sever je napravljeno nekoliko značajnih promena u dizajnu.
Bojeva glava „Pancira-SA“ postavljena je na isto oklopno vozilo „Vitjaz“, ali se odustalo od protivvazdušnog mitraljeza, pošto se na izuzetno niskim temperaturama efikasnost gađanja smanjuje. Umesto topa, dodato je šest raketnih lansera dometa do 20 kilometara.
Još jedno vozilo PVO ima veću prohodnost. U pitanju je protivvazdušni raketni kompleks malog dometa „Tor-M2DT”, kojeg je vojska dobila prošlog leta.
On može da funkcioniše pri temperaturi nižoj od 50 stepeni, da se kreće po neravnom terenu i prevazilazi vodene prepreke. Taktičko-tehničke karakteristike su iste kao u običnom „Toru“.
On može da pogodi sve tipove vazdušnih ciljeva: avione, helikoptere, rakete, vođene municije i male dronove do 16 kilometara i nadmorske visine do 12 kilometara. Što se tiče municije, ima 16 protivavionskih projektila, koje lansira sa intervalom od 2,5 sekunde. „Tor“ radi na principu „jedna raketa – jedna meta“, što potvrđuje njegovu preciznost.
Za borbena dejstva na zemlji, arktičke jedinice imaju modernizovane tenkove T-80BVM, kao i haubice na bazi oklopnih transportera MT-LB.
Prevozna sredstva
Vojnici arktičkih jedinica koriste i helikoptere Mi-8AMTŠ-VA. Glavna osobina ovih helikoptera je što veoma brzo startuju sve sisteme, motori se bez problema pokreću čak i na minus 60 stepeni.
Domet leta Mi-8 sa dodatnim rezervoarima za gorivo je preko 1.400 kilometara, a letelica može da ostane u vazduhu više od sedam sati.
Na kopnu vojnici koriste i poznate „motolige“ sa posebnim gusenicama. Vojnici imaju i vozila za sneg i močvarne predele sa ogromnim gumama, ali sa veoma niskim pritiskom. Uz pomoć njih vojska izviđa teren, gradi puteve, procenjuje situaciju sa ledom i prati kolone vojne opreme.
Vojnici i oficiri se kreću i motornim sankama koje imaju kabine sa grejanjem, kamionima sa pogonom na sva četiri točka „Ural“ i KAMAZ i brodovima sa vazdušnim dušecima. U nekim jedinicama koriste sanke koje vuku psi ili irvasi, prevozno sredstvo koje može da prođe tamo gde se zaglavi najbolje terensko vozilo.
Arktičke vojne jedinice će dobiti i specijalnu odeću čiji se standardni komplet sastoji od 20 elemenata. Uniforma je napravljena od višeslojnog materijala, vrlo je topla, lagana i ne ometa kretanje vojnika.
