Naučnici sa Univerziteta Južni Kvinslend će tokom meseca proučavati kognitivne uticaje molekula kapsaicina, koji se nalazi u čiliju, na sprečavanje demencije i drugih zdravstvenih stanja kod ljudi, ali veruju da je to moguće.
Istraživač Edvard Blis je rekao da demencija ima promenljive faktore rizika, uključujući masnu masu oko stomaka, i njegove prethodne objavljene studije o molekulu kapsaicina kod životinja otkrile su da je to pomoglo u rešavanju nekih od tih rizika.
Rekao je da je kapsaicin, koji se nalazi u čiliju, smanjio koliko bi pacovi, na dijeti sa visokim sadržajem masti i šećera pojeli, što je, takođe, smanjilo njihovu težinu.
– Pored toga, imalo je i naknadni efekat, jer je smanjilo upale u celom telu, posebno u srcu i krvnim sudovima. Kapsaicin je poboljšao krvne sudove srca i preokrenuo štetu koju je prouzrokovala ovakva ishrana u ovoj studiji na životinjama – objasnio je Blis.
Studija je, prema njegovim rečima, pokazala poboljšanu kogniciju, pamćenje i smanjenje formiranih Alchajmerovih plakova, ili neobičnih nakupina proteina pronađenih u tkivu između nervnih ćelija.
Dr Blis je rekao da će se studija sada proširiti na ljude. Tokom 12 nedelja, oko 40 učesnika u Tuvumbi i Ipsviču će dobiti ili suplement kapsaicina ili placebo, a njihove kognitivne funkcije će biti testirane, pored ostalih parametara.
– Ovo je prvi korak koji preduzimamo. To je pilot studija ili studija izvodljivosti. Inače, jedina stvar koja je proučavana, što se kognicije tiče, je velika studija iz Kine, gde su posmatrali potrošnju čilija i što je veća potrošnja bila, to je bila i veća spoznaja – istakao je doktor..
Medicinski savetnik organizacije Australijska demencija, vanredni profesor Majkl Vudvard, koji nije uključen u ovo istraživanje, je rekao da je to poslednje od nekoliko istraživanja, koja se bave potencijalnim uticajem začina. Tu se nalazi i istraživanje iz Sidneja i Perta o kurkumi kod demencije.
– Ideja da ovi prirodni proizvodi mogu da utiču na funkciju mozga nije nova. Zanimljivo je da biste pomislili da ako čili štiti od demencije, zemlje poput Indije bi imale manje demencije, a čini se da nemaju, ali to je verovatno zato što se u nekim od ovih zemalja malo fizički vežba, a vežbanje je bitno – naglasio je profesor.
Vežbanje protiv demencije
Vudvord je rekao da bi rizik od razvoja demencije mogao da se smanji za 40 odsto ako bi osoba od srednjeg života vežbala oko 40 minuta dnevno, pet puta nedeljno i jela zdravu ishranu, kao što je mediteranska.
– To je bolja ishrana za mozak i srce. Takođe, moramo da održavamo mozak aktivnim, da budemo društveno angažovani i izbegavamo usamljenost.
