Bunjuelovi filmovi biće prikazivani svakog petka, a svečano će ga otvoriti ambasadorka Meksika u Beogradu Mersedes F. Ruis Sapata, najavio je Institut Servantes.
Za otvaranje ciklusa najavljen je film “Velika lobanja” (El gran calavera) o udovcu, bogatašu i pijancu Ramiru, koji dozvoljava deci da ga iskorišćavaju, kao i bratu lenjivcu Ladislavu i snahi Milagros.
Očajan, njegov brat Gregorio odlučuje da ga ubedi da su bankrotirali i da njegova porodica mora da radi da bi preživela…
Film “Kći prevare” (La hija del engaño) biće prikazan 29. januara, a reč je o još jednoj porodičnoj drami – Kintin izbacuje suprugu Mariju iz kuće nakon otkrića da ga je prevarila i da njihova ćerka Marta zapravo nije njegova.
Ogorčen, Kintin ostavlja devojčicu kod poznanika, a posle više godina, Marija ga ubeđuje da ga je slagala i da treba da potraži svoju kćerku.
Februarski deo programa počeće filmom “Uspon u nebo” (Subida al cielo) o mladom Oliveiru koji prekida medeni mesec zbog majke na samrti, a na putu po advokata, radi sastavljanja testamenta, moraće i da se izbori sa čitavim nizom nepredvidivih situacija, kao i sa senzualnom i koketnom Rakel koja je uporna u želji da vodi sa njim ljubav.
Za 12. februar najavljen je film “Iluzija putuje tramvajem” (La ilusión viaja en tranvía) o dvojici tramvajdžija koji odlučuju da ukradu tramvaj u kojem su radili celog života, a predviđen je za povlačenje iz upotrebe.
U završnici ciklusa “Bunjuel u Meksiku” biće prikazan “Nazarin” (Nazarín) o skromnom svešteniku s početka 20. veka koji deli svoju nemaštinu sa siromašnima u okolini jedne gostionice.
Pošto je pružio zaštitu prostitutki, koja je izazvala požar u gostionici, Nazarin se oseća obaveznim da napusti to mesto. Na tom putu, njegove aktivnosti izazivaju niz sukoba koji se suprostavljaju njegovoj viziji hrišćanskog milosrđa.
Film “Nazarin” (1959) nastao je prema romanu Benita Peresa Galdosa, čiju je suštinu lika Bunjuel sačuvao, ali je njegove ideje od gotovo vek ranije prilagodio svom vremenu.
Tokom snimanja je dodavao i nove elemente, poput štrajka i scene sa samrtnikom tokom epidemije kuge, koja je inspirisana De Sadovim dijalogom sveštenika i samrtnika, u kojem žena odbija Boga i poziva svog ljubavnika.
