"Mnogo je naših ljudi otišlo iz Srbije, oni su sada Amerikanci ili Kanađani, ali su i dalje Srbi. Veoma je važno da sačuvamo veze sa njima i njihovom decom", rekao je gradonačelnik Dragan Đilas.
Najvažniji susret naše delegacije je svakako bio susret sa gradonačelnikom Čikaga Ričardom Dejlijem, ali su važni razgovori obavljeni i na aerodromu "O’Hare", u čikaškoj policiji, komunalnim odeljenjima, vodovodu i drugim gradskim službama.
Poseta je ocenjena veoma uspešnom, a predstavnici oba grada vide široke mogućnosti dalje saradnje.
Susret sa dijasporom U Generalnom konzulatu gradonačelnik Đilas se sreo i sa predstavnicima srpske dijaspore i srpskih organizacija i s njima razmenio iskustva i ideje za eventualnu saradnju. |
"Gradonačelnik Dejli nam je vrlo ozbiljno obećao da će posetiti Beograd iduće godine, a ako znamo da on ne putuje često i ne daje lako obećanja, onda to ima još veću težinu. Imali smo izuzetno srdačne razgovore, duže od planiranih. Veliku zaslugu za to i za čitavu organizaciju ove posete dugujemo generalnom konzulu Desku Nikitoviću, koji na najbolji način predstavlja zemlju i uspostavlja važne kontakte",kaže u razgovoru za "Vesti" Đilas, nakon prijema i razgovora sa predstavnicima srpske dijaspore u Generalnom konzulatu Srbije u Čikagu.
Izostanak s razlogom |
"Razgovori su bili vrlo otvoreni, jer mi i jesmo došli da upoznamo taj unutrašnji život ovog grada, bez namere da ga sa Beogradom poredimo, ali sa željom da primenimo neka njihova iskustva. Čikago je ogroman grad, u centralnom delu ima 2,8 miliona ljudi, ali mislim da je za nas najvažnije da usvojimo nešto pozitivno iz njihove prakse. Razgovor sa gradonačelnikom, koji je živa institucija američke politike, pokazao je otvorenu želju za konkretnom saradnjom, pa ćemo nastojati da razmenjujemo studente, stručnjake, da prenosimo iskustva naših ljudi odavde u Srbiju. Ako imate viziju i znate kuda želite da vodite svoj grad, i ako za to imate podršku svojih sugrađana, onda možete napraviti velike stvari."
Novo poglavlje |
Već pet godina smo zbratimljeni sa Čikagom, a čini se da nisu iskorišćene sve mogućnosti saradnje i uspostavljanja kontakata. Kako vidite buduće odnose dva bratska grada?
"Beograd je imao sjajnog gradonačelnika Bogdanovića, koji je 2005. godine potpisao bratimljenje, ali se, nažalost, posle toga ozbiljno razboleo i preminuo, grad je bio bez gradonačelnika jedno vreme, i ta saradnja je skoro zamrla. Ako nemate lidera, to nema ko da vodi. Sada ponovo uspostavljamo saradnju, oduševljen sam prijemom, naravno i podrškom naših ljudi."
"U skoro svakom odeljenju gradskih službi pronašli smo nekoga od naših ljudi, pa to je samo pravo bogatstvo. Neka ovde dođe 10 studenata iz Srbije, neka dođe 10 lekara, organizovaćemo i njihove posete Beogradu, to su ta konkretna iskustva i energija koja može promeniti svet. Jer, naši mladi ljudi ne mogu nešto da žele dok ne vide, sve je to apstraktno za njih. A ovakva saradnja otvara te vidike."
"Sa druge strane, mnogo je naših ljudi otišlo iz Srbije, na proslavama mature iz moje generacije više je ljudi u Torontu, Čikagu i Njujorku nego u Beogradu. Oni su sada Amerikanci ili Kanađani, ali su i dalje Srbi, pa ako uspemo da sačuvamo veze s njima i njihovom decom, to će biti veoma važno. Oni će se boriti za svoju zemlju, pa ma kako to bilo daleko od nas danas, to će nam se kroz neku godinu vratiti višestruko, kroz sva njihova iskustva. Posebno bih želeo da primenimo čikaško iskustvo funkcionisanja komunalne policije, koju ima skoro svaki razvijeni grad i svakako je uskoro mora imati i Beograd".