Maske padaju brzinom dnevnih izdanja novina, pa se sada beogradske novine ne zatvaraju dok se ne proveri da li je stiglo neko novo Subotićevo pismo, nije li se oglasio Bodo Hombah, a u kakvom su literalnom zanosu ovoga puta bili doskora dominantni srpski medijski moguli Tijanić i Vukotić.
Pre nego što se Subotić raspisao i "otvorio" za medije, u beogradskim kuloarima samo se šuškalo da su "Novosti" Miškovićeve.
Pričalo se to i za Pres, a na dugačkom spisku ljudi iz medija koje Mišković ima za sebe poneko bi pomenuo i sveprisutnog Aleksandra Tijanića, jednog od retkih Koštuničnih pulena koji je preživeo dolazak "žutih" na vlast.
Svašta se pričalo, ali pošto redakcije nisu mogle protiv sebe, odnosno svojih novih vlasnika, ta priča o vlasništvu nad srpskim medijima, uglavnom je ostajala u domenu esnafske priče.
Do ovih dana, teško da je neko znao kako je Tijaniću i za koje pare nuđeno da bude predstavnik VAC-a za Srbiju ili kako se taj isti nemački koncern trudio da za svog savetnika dobije Vukotića. Ali kome verovati?
Tijaniću, koji tvrdi da mu je Cane zajedno sa Bodom Hobahom, a ne tako davno, nudio milion i po evra da preuzme poslove VAC na ovim prostorima, ili Manojlu koji takođe ima visoku predstavu o sebi pa kaže da ga je kao konsultanta za celu SFRJ nemačka komapnija angažovala jer su ga "smatrali najboljim poznavaocem medijske scene"? Mala Srbija, siromašni mediji, a dve medijske veličine minornog morala oko kojih se otimaju stranci sumnjivih namera.
Možda ipak treba verovati nekadašnjem predstavniku VAC za Srbiju Joakimu Caumzegelu kada tvrdi da je sa Vukotićem sklopljen ugovor samo s jednim ciljem – da im on kao prvi čovek "Novosti" omogući kupovinu ovih novina. "Iz kog drugog razloga bismo mi tražili savet gospodina Vukotića?", pita ironično Joakim.
Ili možda Subotiću, koji tvrdi da se onaj razgovor sa Tijanićem odvijao tako što je direktor RTS-a pitao koliko bi mu para ponudili, jer on od Miškovića već prima milionče? Ili Hombahu koji tvrdi da je Tijanića doveo Subotić i da se o parama nije pričalo. "Imao sam utisak da su njih dvojica prijatelji", reći će Hombah.
I dok se Tijanić i Manojlo ubiše objašnjavajući detalje razgovora, sa debelim obrazom i u odsustvu svakog morala, ne pada im na pamet da objasne kako to ubiru prihode sa strane na istom onom terenu na kojem vode dve velike medijske kuće. Nije li to najblaže rečeno sukob interesa, da ne kažemo korupcija? Ko sada može za ozbiljno da uzme sve one Tijanićeve metafore o Bebi, kada se njegov krug poznanika i metodi poslovanja kreću u rangu sa Popovićevim?
I ko sada može da veruje Vukotiću da su "Novosti" srpske kada je on, kao "veliki patriota" polovinu od onih 75.000 evra honorara, koliko je uspeo da naplati od VAC, tražio da mu uplate u jednoj mađarskoj banci pod nepoznatim imenom? Ko uopšte može da veruje medijima, kada se ne može ući u trag of-šor kompanijama iza kojih se kriju vlasnici "srpskih" medijskih kuća?
