CIA je skinula oznaku tajnosti sa dosijea koji otkrivaju kako su golubovi korišćeni u tajnim špijunskim misijama tokom Hladnog rata.
U dokumentima je opisano kako su golubovi trenirani da fotografišu osetljive lokacije u Sovjetskom Savezu, ali i kako su gavranovi korišćeni da ispuštaju prislušne uređaje na pragove prozora, a delfini za podvodne misije.
Operacija iz 70-tih godina prošlog veka sa kodnim imenom Takana istraživala je upotrebu golubova sa minijaturnim kamerama koje automatski snimaju fotografije, navodi se u objavljenim dosijeima.
CIA je iskoristila činjenicu da golub ima neverovatnu sposobnost, skoro supermoć, da može da bude ostavljen negde gde nikada nije bio i da pronađe put kući stotinama kilometara, prenosi BBC.
U okviru operacija Takana istraženo je korišćenje drugih životinja za potrebe obaveštajne službe, pa je CIA trenirala gavranove da ispuštaju i ponovo uzimaju male objekte težine do 40 grama na pragove prozora nepristupačnih zgrada.
CIA je takođe istraživala da li ptice selice mogu da se koriste da postave senzore kojim bi bilo utvrđeno da li Sovjetski Savez testira hemijsko oružje. Izgleda da je bilo i testova sa nekom vrstom električne stimulacije mozga kako bi psi bili daljinski navođeni, ali mnogi detalji su još pod oznakom tajnosti.
Prethodno su u operaciji Akustična maca prislušni uređaji stavljni u mačke.
Dosijei otkrivaju da je CIA tokom 1960-ih pokušavala da kristi delfine za “proboj u luku”, sa ili bez čoveka. Problem je bio u tome što agent na terenu nijemogao da preuzme kontrolu nad delfinom od trenera koji je sa njim radio. Ispostavilo se da su golubovi najefikasniji i srredinom 1970-ih CIA je počela da sprovodi seriju probnih misija.
Korišćena je kamera vreda 2.000 dolara, teška samo 35 grama, a fotografije snimljene iznad kvarta Nejvi jard u Vašingtonu bile su izuzetno kvalitetne. Eksperti su ocenili da je kvalitet fotografija, na kojima se jasno vide detalji na ljudima koji šetaju i automobilima, viši od onih koje su u to vreme snimali sateliti.
Iz dopisa iz septembra 1976. godine se vidi da je bila izabrana meta za misiju golubova, brodogradilište u Lenjingradu u kojem je izgrađena većina sovjetskih naprednih podmornica.
U tom trenutku je odlučeno da je misija izvodljiva, ali tu se priča u deklasifikovanom dosijeu završava, tako da će ostati tajna u koliko su špijunskih misija golubovi učestvovali i koje podatke su prikupili.
Upotreba golubova za komunikaciju poznataje hiljadama godina, ali su te ptice u Prvom svetskom ratu počele da se koriste za prikupljanje obaveštajnih podataka.
Tokom Drugog svetskog rata, malo poznati ogranak britanske obaveštajne službe, MI-14 imao spuštao je golubove u kontejnerima sa padobranom u okupiranu Evropu.
Više od 1.000 golubova vratilo se sa porukama, uključujući detalje o lokacijama za lansiranje raketa V1 i nemačkim radarskim stanicama. Poruka grupe Pokreta otpora Leopold Osvetnik sadržala je obaveštajni izveštaj na 12 strana koji je poslat direktno Vinstonu Čerčilu.
Posle rata specijalni Pododbor za golubove britanske obaveštajne službe razmatrao je mogućnosti za Hladni rat. Međutim, dok su britanske operacije u velikoj meri ugašene, CIA je preuzela korišćenje moći golubova.
