"Alkoholizam je i dalje na prvom mestu među bolestima toksikološke zavisnosti, međutim, primetna je i ekspanzija nehemijskih zavisnosti, kao što su patološko kockanje, od kog boluje dva odsto građana, kao i zavisnost od Interneta", rekao je Jugović na stručnom skupu u tom institutu.
Prema njegovim rečima, samo pet odsto građana Srbije potpuno apstinira od alkohola, 75 odsto pije umereno, a prvi kontakt sa alkoholom ostvaraju adolescenti, između 13 i 15 godine.
"Statistika pokazuje i da je 32 odsto stanovništva u poslednjih mesec dana u jednoj prilici popilo više od pet pića, što znači da su oni potencijalni zavisnici od alkohola", naveo je Jugović i ukazao da je muškarcima "dozvoljeno" najviše 14 pića sedmično, a ženama i starijim osobama jedno piće dnevno.
Pacijenti na lečenju od alkoholizma su najčešće osobe između 30 i 50 godina
On je podsetio da je alkohol na trećem mestu među deset vodećih faktora rizika oboljevanja i smrti, da se dovodi u vezu sa 66 različitih bolesti i da zavisnici od te supstance žive 15 godina kraće.
Najnovija istraživanja za poslednjih šest meseci pokazuju da su najčešći pacijenti Instituta odrasle osobe između 30 i 50 godina, da 20 odsto onih koji su započeli lečenje odustane i da je među zavisnicima pet puta više muškaraca.
"Zabrinjavajući podatak je i to što je u svakoj porodici sa problemom alkoholizma prisutan neki vid nasilja, najčešće zlostavljanje bračnog partnera i dece. To podrazumeva verbalne uvrede, pretnje, fizičko nasilje, pa i prinudne seksualne odnose", ukazao je doktor Voja Majkić iz Instituta za mentalno zdravlje.
Majkić je naveo da su nasilje i alkoholizam u sprezi i da se retko mogu videti zavisnici koji nisu agresivni, iako se samo 20 odsto alkoholičara može odmah "prepoznati".
Njegov kolega doktor Branko Čorić je napomenuo da, upravo zbog nasilnog ponašanja, društvo, kroz sudstvo, tužilaštvo i policiju, često vrši preveliku presiju na zavisnike od alkohola.
"Kako bi problem akloholizma u Srbiji bio rešen na odgovarajući način, potrebno je uspostaviti bolju i čvršću saradnju među domovima zdravlja, centrima za socijalni rad, kao i ostalim državnim institucijama", rekao je on, napomenuvši da većina alkoholičara na lečenje dolazi "po nagovoru" porodice.
Čorić je, međutim, naveo da više od 30 odsto alkoholičara lečenje započne prekasno – na hirurškom odeljenju, prvenstveno zato što je konzumiranje alkoholnih pića društveno dozvoljeno, pa i poželjno.
