Koje su suštinske vrednosti Dejtonskog mirovnog sporazuma i da li bi “Dejton 2” ovoj zemlji doneo novi početak ili novi kraj?
Na ova i mnoga druga pitanja, svako iz svog ugla, odgovore daju karijerne diplomate, ugledni profesori, ali i političari koji su aktivni svedoci svega onoga što se događalo od 1995. do danas. Sagovornici “Vesti” su jednoglasni kad je reč o značaju ovog sporazuma.
Prof. dr Željko Budimir, docent Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, ističe da se najveći značaj Dejtonskog mirovnog sporazuma ogleda u međunarodnom priznanju Republike Srpske kao konstitutivnog elementa BiH.
– Ako pažljivo čitamo ovaj međunarodni dokument, jasno vidimo da je BiH državna zajednica, tako da bez Republike Srpske nema ni Bosne i Hercegovine. Dejtonski sporazum je međunarodno pravna garancija opstanka Republike Srpske kao političko-teritorijalne jedinice srpskog naroda u BiH – naglašava Budimir.
Očuvanje identiteta
Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović ukazuje da je pored mira i međunarodnog priznanja Srpske taj dokument omogućio potpisivanje Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama RS i SR Jugoslavije, a kasnije Srbije.
– Na taj način je faktički naglašena saradnja i dalji zajednički rad na očuvanju nacionalnog identiteta, jezika i pisma, vere i tradicije, naravno, uz dobru saradnju u oblasti privrede i kulture, pa i politike – podseća Cicović.
Da li je Dejtonski sporazum “sveto pismo”, ima li ovakva BiH budućnost ili je potrebno nešto “evolutivno” menjati kako je nedavno primetio specijalni izaslanik za Balkan Stejt departmenta Metju Palmer, ili je ipak mnogo realnija teza predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika da bi “svaka promena Dejtonskog sporazuma značila smrtnu presudu za BiH”.
Ambasador Vujović kaže da su priče o promeni ili novom Dejtonu van granica realne politike.
– To je kao kad bi se sada pričalo o drugoj Jalti ili Versaju ili drugom Berlinskom kongresu. To je vrlo teško. Niko više neće da povuče taj okidač i izazove rat da bi se opet nešto dogovaralo. Ukoliko želite nešto da promenite, onda promenite ljude koji sprovode taj sporazum u delo – kategoričan je Vujović.
Željko Budimir kaže da je svaka najava promene Dejtona “opasna politička avantura”.
– Na toj promeni insistira političko Sarajevo koje želi da iskoristi svoje stare-nove saveznike da se Srbima nametne ustavna promena BiH, a u pravcu unitarizacije i majorizacije od strane “većinskog naroda”, što se naravno spinuje kroz firmu građanske Bosne, procesa evropskih integracija, nužnosti uspostavljanja efikasnijeg i jeftinijeg političkog sistema itd. Bilo kakva promena Dejtonskog sporazuma koja je do sada razmatrana nije bila u korist Srba i RS, tako da ne možemo očekivati da će neki tzv. Dejton 2 biti nešto dobro za srpski narod u BiH. Dejtonski sporazum je međunarodni garant opstanka srpskog naroda u BiH – decidan je dr Budimir.
Nemoguć posao
Potpredsednica Narodne skupštine RS Sonja Jovičević Karadžić se nada da su narodi u BiH naučili da se “sopstvena sreća ne može ostvariti na tuđoj nesreći”.
– BiH bi mogla da opstane jedino kao visoko decentralizovana država, nalik konfederaciji. Takva zemlja može da opstane i funkcioniše i da svaki narod i svaka porodica i svaki pojedinac neometano gradi svoju sreću i svoju sadašnjost i budućnost. Jer ako je nešto štetno za jedan narod, ne može nikako biti korisno za druga dva naroda zato što se tako ne može živeti zajedno niti se išta dugotrajno i kvalitetno može ostvariti na tuđoj nesreći i nelagodi. Nadam se da smo mi, narodi u BiH, to naučili. Zato je i bitno da svi shvate da je za sve bolji povratak izvornom Dejtonu od nekog “raspakivanja” – ističe Sonja Jovičević Karadžić.
Mlađen Cicović je na ovu temu mnogo određeniji.
– Raspakivanje Dejtonskog sporazuma je nemoguć posao. Uostalom, iza tog dokumenta stoje potpisi najmoćnijih zemalja sveta. Svaki zahtev za nekim “novim Dejtonom” je akt protiv mirne Bosne – poručuje Cicović.
Kopija originala
Nakon parafiranja dokumenta u Parizu, svi potpisnici su dobili svoj primerak: Srbija, Hrvatska i sve tri strane u BiH.
Ali, 2008. godine ustanovljeno je da nigde nema primerka koji je dobila delegacija na čijem je čelu bio Alija Izetbegović.
Tadašnji hrvatski član Predsedništva Željko Komšić rekao je da je dokument bio u arhivi Predsedništva i da je nestao zbog čega je iz Francuske dobijena – overena kopija.
Devet godina kasnije i Srpska je pronašla svoj primerak: u pretresu kuće bivšeg telohranitelja Alekse Buhe.
I Srbija – jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma na volšeban način je ostala bez svog primerka tog dokumenta, a do danas se ne zna ni kada ni kako. Navodno je nestao 1999. u vreme bombardovanja.
Cipele za Miru Marković
Dugogodišnji karijerni diplomata, nekadašnji šef Misije SRJ u Vašingtonu devedesetih Nebojša Vujović je nedavno objavio knjigu “Poslednji let za Dejton – Pregovori iza zatvorenih vrata” u kojoj je otkrio šta se dešavalo u pauzama pregovora 1995. godine.
Većina učesnika je tokom pauza šopingovala. Miloševićeva supruga Mirjana Marković je od člana delegacije Gorana Milinovića tražila da joj kupi cipele.
“Te cipele smo kasnije još dva-tri puta vraćali. Te nije bio dobar model, pa smo menjali, te… Konačno smo iz trećeg puta pogodili njen ukus”, otkrio je u knjizi Vujović koji je izneo i krajnje neverovatnu tvrdnju da su bezbednosne službe sve tri strane, i pored toga što su se nalazili u vojnoj bazi, imali tehnoloških mogućnosti da u okviru paviljona gde su boravili – prisluškuju mobilne telefone.
“Tako su mi jednog jutra smejući se prepričali moj razgovor sa suprugom, u kojem je ona tražila da jaknu jednog američkog fudbalskog kluba, koju sam joj kupio, zamenim za jednobojnu”, otkrio je Vujović.
Formula 51:49
Željko Budimir ocenjuje da je Dejtonski sporazum bio poslednja faza procesa kojim su SAD nametnule mir u BiH, kroz direktno vojno učešće na strani srpskih ratnih neprijatelja 1995. godine.
– Takođe, SAD su podržale i odobrile hrvatsku agresiju na BiH čime je potpuno promenjena vojna ravnoteža snaga na štetu VRS. Tako su recimo čisto srpski prostori u Bosanskoj Krajini ušli u sastav Muslimansko-hrvatske federacije koja je tim Sporazumom preimenovano u Federaciju BiH. Ipak, Sporazum je uspostavio kakvu takvu političku i teritorijalnu ravnotežu u BiH, kroz formulu 49:51. Srpski narod je etnički očišćen iz bošnjačih i hrvatskih kantona, u koje se ne vraća ni posle 25 godina jer je povratak nije održiv. S druge strane, Republika Srpska kao dejtonska kategorija postaje zalog opstanka celokupnog srpskog naroda u BiH – ističe dr Budimir.
