Mozak je centar našeg tela – odgovoran za sve, od pamćenja i raspoloženja do fokusa i koordinacije. Baš kao i ostatak tela, mozak se s godinama menja. Iako je određeni pad kognitivnih sposobnosti normalan, neke životne navike, zdravstvena stanja ili spoljni faktori mogu da ubrzaju taj proces, što dovodi do ranijih kognitivnih problema.
Zapravo, postoje znaci koji mogu da ukazuju na to da naš mozak stari brže nego što bi trebalo.
1. Impulsivno ponašanje u srednjim i starijim godinama
Dijetetičarka Megi Mun ističe da jedan neočekivan znak starenja mozga može biti impulsivno ponašanje kod sredovečnih i starijih osoba. “Impulsivno ponašanje u srednjem i starijem uzrastu može da bude znak ubrzanog starenja mozga, za razliku od ranijeg životnog uzrasta kada je to prirodan deo razvoja mozga”, navodi za SheFinds.
2. Oslabljeno kritičko razmišljanje
Kritičko razmišljanje uključuje analiziranje informacija, rešavanje problema, donošenje promišljenih odluka i procenu rizika – sve su to ključne veštine za svakodnevni život. Kako mozak stari, naročito ako je pod stresom zbog loših životnih navika ili zdravstvenih stanja, područja odgovorna za te funkcije – poput prefrontalnog korteksa – mogu početi da slabe.
– Primetno smanjenje efikasnosti analitičkog i kritičkog razmišljanja može da oteža suočavanje sa izazovima u svakodnevnom životu. Čak i upravljanje troškovima ili izrada nedeljnog rasporeda, što je nekada bilo jednostavno, sada može da postane izazov. Ta promena može da utiče na donošenje odluka i uzrokuje napetost u društvenom i radnom okruženju – kaže dr Majkl S. Valdez.
3. Smanjena kognitivna agilnost
Smanjena kognitivna agilnost još je jedan rani znak da mozak možda stari brže nego što bi trebalo. Kognitivna agilnost odnosi se na sposobnost mozga da brzo menja zadatke, prilagođava se novim informacijama i brzo reaguje.
– Produženo vreme potrebno za odgovor, donošenje odluka ili organizaciju misli signalizira smanjenu mentalnu oštrinu. Razgovori mogu postati teži za praćenje nego pre, a donošenje odluka postaje znatno sporije. Takva kašnjenja mogu da utiču na samopouzdanje i podstaknu izbegavanje situacija koje zahtevaju brze reakcije – otkriva dr Valdez.
4. Usporavanje ili smanjena koordinacija
Stejsi Ros, stručnjak za mentalno zdravlje, napominje da je usporavanje ili gubitak koordinacije često zanemaren znak starenja mozga. Iako se koordinacija najčešće povezuje sa mišićima i zglobovima, kretanje je zapravo duboko povezano sa funkcijom mozga.
Mozak kontroliše ravnotežu, motoričke veštine, brzinu reakcije i prostornu orijentaciju, pa kada dođe do pogoršanja u tim područjima, to može upućivati na rane promene u zdravlju mozga.
