Rusija ima otvorenu ekonomiju i direktno zavisi od svetske potražnje za ruskim sirovinama i mira u globalnim finansijama. Kakva će biti 2021. godina? Da li postoje bar neki scenariji?
Sledeća 2021. godina biće definisana pandemijom i ciklusima. Svetska ekonomija je 2020. morala da “dotakne dno” još jednom u nizu ciklusa, a 2021. treba da se odgurne od njega.
Tresu se globalne finansije
Postoje četiri scenarija, ocenjuje Jakov Mirkin, šef odeljenja za međunarodna tržišta kapitala Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN.
Prvi (verovatnoća je 45-50 odsto): svetska ekonomija je u “depresivnoj zoni”. Ruskim sirovinama (cene, količine) ne sledi ništa dobro. BDP u zemljama G7 je od minus 3 do minus 5 odsto, iako je Azija, a posebno Kina, još uvek u plusu.
Globalne finansije se tresu. Akcije i valute lete tamo-vamo u rasponu od 10 do 20 odsto od njihove vrednosti. Nacionalni dugovi počinju da pucaju. Za grupu zemalja G7 oni već čine više od 140 odsto BDP-a. A šta je sa Rusima? Nije im baš najbolje.
Sve raste kao iz vode
Drugi scenario (verovatnoća 15-30 odsto): čudo, rast svetske ekonomije u obliku slova “V”. Sve raste kao iz vode. Finansijska tržišta guraju napred. Svi žele sirovine. Svet dobija čudo vakcinacije, a pandemiji je kraj. Upravo ovaj scenario očekuje MMF sa blagonaklonim osmehom. Oni to žele.
Čitav svet raste brzinom većom od 5 odsto BDP-a, razvijene zemlje od plus 4 do plus 6 odsto, Kina i Indija su ispred svih, plus 8/plus 9 odsto. Svi smo srećni, pobeda je tu. I treba stići da se uloži u akcije – tamo je pravi bum!
Repriza 2020.godine
Stop, stop, stop! Ne tako brzo, molim vas! Postoji i treći scenario (verovatnoća 20-30 odsto). Ponavljamo 2020. godinu. Treći talas pandemije, vlade pokušavaju da se provuku između gubitaka života i mogućnosti da ne unište ekonomiju. I da ne izgube na izborima. BDP se u razvijenim zemljama smanjuje za 7-10 odsto. Nafta i gas ne rastu ni u potražnji, ni u cenama. Ruska ekonomija i dalje pada, a u regionima vladaju usrdne molbe. Valute i akcije svih zemalja trpe veliki pad sve do 20-35 odsto od njihove vrednosti. Život podseća na kretanje leda sa svim avanturama koje ono nosi.
Horor “crni labud”
Na kraju, četvrti scenario, horor, “crni labud” (verovatnoća do 5 odsto). Nešto novo, globalno, u našim glavama koje konačno počinju da veruju i u ludilo klime, i u činjenicu da je naša draga zemaljska kugla prestala da nas voli. Koji događaji? Ne znamo. Poznato je da se od ’80-ih učestalost katastrofa i nesreća od sistemskog značaja povećala 3-4 puta. Geopolitički i vojni rizici su visoki. Ako se dogodi ovakva nesreća, očekujemo da će ekonomija G7 pasti za 10-20 odsto, a finansijska tržišta za 30-40 odsto. Plašimo se pucanja mehura od sapunice – u SAD (akcije), državni dug G7, u Latinskoj Americi, na drugim tržištima u razvoju. Pravi zemljotres!
Šta je važno za Ruse? Odgovor: pažljivo pratiti globalnu dinamiku. Rusija je jedno od bogatstava globalne ekonomije. Ono što nam se dešava u velikoj meri potiče od potražnje za sirovinama u EU i Kini, od cena nafte i metala na berzama derivata u Njujorku, Čikagu i Londonu, od nerezidenata sa vrućim novcem koji sede duboko u našim finansijama, i još od kursa američkog dolara u odnosu na evro.
Što je dolar slabiji u odnosu na evro, to je za Ruse bolje, jer su veće, pod jednakim uslovima, svetske cene sirovina. Zašto? Cene i plaćanje sirovina uglavnom su u dolarima. Devalvacija dolara, inflacija u SAD – sve ovo pokreće rast cena nafte. Suprotno tome, jak dolar znači, pre ili kasnije, pad vrednosti ruskih izvoznih sirovina.
Finansijska prognoza za 2021.
Pa sledi finansijska prognoza za 2021. godinu! I ovde postoji scenario. Ne postoji drugi način, jer čak i zamah leptirovih krila utiče na finansije. Prvi scenario: kurs dolara kreće se u rasponu od 1,10 do 1,20 za evro (šanse za to su 25-35 odsto). To znači da se može očekivati da će cene nafte marke “Brent” biti približno iste kao danas (pod istim uslovima). Granice su od 40 do 50 dolara po barelu. Za Ruse to nije baš mnogo, ali od toga se može živeti.
Drugi scenario je jačanje američkog dolara u odnosu na evro u rasponu od 1,02 do 1,10 (šanse su 10-15 odsto). Jak dolar je katastrofa. Izvršiće pritisak na cene nafte, a time i na prirodni gas i metale, sve će pasti.
Treći scenario je ciklično slabljenje američkog dolara, njegov pad na 1,20 – 1,35 u odnosu na evro. A zbog čega? Dolar ima duge oscilacije u odnosu na evro. Čas pada, čas raste. Dužina svakog takvog talasa je 15-17 godina. Od sedamdesetih godina bilo ih je dva. Sada se nazire treći. I čekamo da dolar počne da klizi nadole, slabeći iz godine u godinu, kao što je to bilo dvahiljaditih.
Da li bi se ovo moglo dogoditi 2021. godine? Procenjuje se da su šanse za to 55-60 odsto. Tim pre, uzimajući u obzir to da Bajdenovi ekonomski planovi mogu dovesti do slabljenja dolara. To bi bila sreća! Slab dolar znači skupa nafta, gas i metali. Životvorna kiša valute će se izliti na nas.
Da, nema nikakve sigurnosti, samo raskršća, navodi na kraju Mirkin. I ne zna se da li su sva vidljiva. Pa šta da radimo? Da li treba da čekamo da se o svemu odlučuje negde u inostranstvu, jer je ruska ekonomija i dalje vođena u skladu sa odlukama drugih zemalja? Morali bismo i sami biti aktivniji.
