Doručak bi trebalo da bude najvažniji obrok u toku dana, jer nam daje snagu i energiju za sve obaveze koje nas čekaju.
U nastavku vam predstavljamo najčešće greške koje ljudi prave prilikom doručka, a koje mogu da ostave posledice i po zdravlje.
1. Preskakanje doručka
Preskakanjem doručka uskraćujete svom telu odmah na početku dana sve potrebne nutrijente.
2. Samo kafa
Ako čim ustanete, prvo popijete kafu, pa onda doručkujete, time štetite vašem želucu.
3. Doručak s nogu
Ovo je za nijansu bolja varijanta od prethodne dve, ali i dalje nedovoljno dobra, jer ovakav doručak ima hranljivu vrednost, ali malu.
Najčešće ga čine ugljeni hidrati, šećer i skrob.
Ugljeni hidrati se brzo razgrađuju na osnovne molekule šećera, a skrob se pretvara u glukozu, pa naglo podiže njen nivo u krvi. Povišen nivo šećera u krvi je veoma loš za telo, odnosno stvara opasnost od pojave dijabetesa.
Deo ugljenih hidrata koje pojedete takvim doručkom su izvor energije, koja je kratkotrajna jer se ono što ne potrošimo pretvara u energetsku rezervu i masnoću.
Ubrzo nakon ovakvog doručka ćete biti gladni, odnosno još gladniji nego što se bili i javiće se potreba za slatkim, jer kako se to obično kaže, “pada šećer”.
4. Bogat doručak
Poslednja greška koju pravimo jeste bogat doručak.
Obilan doručak, s mnogo hleba, žitarica, meda ili suhomesnatih proizvoda sadrži mnogo kalorija i masti, a nakon njega se osećamo kao da smo ponovo spremni da legnemo, a ne da izvršavamo svakodnevne obaveze. Preterivanje nikada nije dobro, pa tako ni u doručku.
Žitarice, koje često kupujemo jer nam se čini da su izuzetno zdrave i preporučljive, imaju između 30 i 40 odsto šećera, a sve iznad 15 odsto je previše, kako kažu nutricionisti.
Šta sadrži idealan doručak?
Idealan doručak je onaj koji je izbalansiran i sadrži mešavinu uravnoteženih nutrijenata, odnosno namirnica koje imaju nizak glikemijski indeks i koje ne podižu nivo glukoze, jer u krvi treba da postoji konstantna koncentracija šećera.
Dan je dobro započeti čašom vode kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost tokom sna i hidriralo telo, mlečnim proizvodima (kravlji ili posni sir, jogurt, kiselo mleko), kao i orašastim plodovima, semenkama, jajima, žitaricama, svežim voćem i povrćem.
