Kompromis po pitanju Kosova moguć je samo u direktnom dogovoru Beograda i Prištine, kaže za Tanjug bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri, ali ističe da nije optimista po tom pitanju.
– Nisam optimista po pitanju Kosova i očekujem da će to pitanje nastaviti da opterećuje region – rekao je Montgomeri, na pitanje ima li, po njegovom mišljenju, prostora za komprimisno rešenje, s obzirom na to da Priština ne prihvata ništa osim nezavisnosti.
– Moje lično mišljenje je da, ako će biti kompromisnog rešenja, onda će ono biti rezultat direktnog dogovora između Beograda i Prištine – kaže Montgomeri, ali ukazuje da za jedan takav sporazum postoje dve velike prepreke.
Prva prepreka je, kaže, to što kosovski Albanci imaju jaku podršku Amerikanaca da se drže stava o nezavisnosti Kosova u okviru postojećih granica.
– Sve dok SAD budu imale taj stav, male su šanse da bi ijedan političar, kosovski Albanac, preuzeo politički rizik “predaje” bilo koje teritorije – smatra on.
Ako ova prepreka uopšte može da se prebrodi, najveća šansa za to je upravo sada, u Trampovoj eri, jer najviše strukture američke vlade uopšte ne zanima ovaj region, dodaje Montgomeri.
Druga prepreka je to što bi dobar kompromis bilo ono što bi mnogi na obe strane u velikoj meri smatrali neprihvatljivim i čemu bi se jako protivili.
– Mislim da bi to bilo veoma teško i za Srbiju i za kosovske Albance, ali, posebno za ove druge – kaže Montgomeri.
Prema njegovom mišljenju, postoje četiri moguća ishoda kada je reč o Kosovu.
Prvi, kako kaže, jeste produžetak aktuelne situacije, što bi na kraju bilo iskorišćeno kao razlog da se blokira prijem Srbije u EU.
Drugi je normalizacija odnosa bez direktnog priznanja nezavisnosti Kosova sa srpske strane.
– Očekujem da će EU tražiti od Srbije da utiče na Rusiju da prestane da blokira prijem Kosova u UN u zamenu za članstvo Srbije u EU – kaže nekadašnji američki diplomata.
Kao treći mogući ishod on vidi to da će pred Srbiju, na kraju procesa pridruživanja, biti stavljen izbor po principu “uzmi ili ostavi” – “priznajte nezavisnost Kosova I ulazite u EU, odbijte i nećete biti član”.
Četvrti mogući ishod jeste da srpsko rukovodstvo i rukovodstvo kosovskih Albanaca postignu bilateralni sporazum, u kojem će biti elemenata koji se međunarodnoj zajednici neće dopasti.
Kao primer takvih elemenata, Montgomeri navodi neki vid podele Kosova I uključenje manjeg dela teritorije u Srbiji koji je sada pretežno naseljen Albancima.
– Znaćete da je kompromis dobar kada mu se ključni akteri na obe strane oštro protive – zaključuje Montgomeri.
Komentarišući nedavnu posetu senator Rona Džonsona Srbiji kaže da je on samo ponovio standardne američke stavove, te da njegovu posetu, imajući to u vidu, ne treba interpretirati kao nekakav vid pritiska.
Na pitanje o rusko-srpskim odnosima i zahtevima EU da Srbija harmonizuje svoju spoljnu politiku sa evropskom, pa i kada se radi o Rusiji, Montgomeri kaže da taj zahtev treba sagledavati u svetlu činjenice da mnogi u EU uopšte ne žele nove članice, a posebno ne one koje imaju ozbiljna pitanja sa susedima.
EU već ima ozbiljne probleme, ukaztuje, i dosta je onih koje brine prijem novih članica.
– Ali, umesto da to kažu direktno, ti skeptici pokreću razna pitanja i pokušavaju da izvrše pritisak na Srbiju da se tome prikloni. “Rusko pitanje” spada u tu kategoriju – uveren je Montgomeri.
– Skeptici su na dobitku u svakom slučaju: ako se Srbija ne prikloni, oni mogu da kažu – “nije spremna za EU”. Ili, Srbija se prikloni I to pitanje nestaje, a pojavljuje se novo I tako bez kraja I konca – zaključio je Vilijam Montgomeri.
