Luka Sekula (66) rođen u Drnišu, državljanin Hrvatske i Švedske proveo je skoro četiri meseca u zatvorskoj bolnici i istražnom zatvoru u Minhenu zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Stjepana Đurekovića, 1983. godine, u Volfratshauzenu.
Kriminalistička policija Bavarske je u martu prošle godine počela predistražne radnje protiv osumnjičenih za ubistvo Đurekovića, a među tih 12 lica nalazilo se i ime Luke Sekule.
Posle svih ispitivanja i saslušanja nije utvrđena njegova umešanost niti krivica u ovom slučaju i on je u utorak iz Minhena otputovao u Švedsku.
Na slobodu je izašao u zatvorskoj uniformi, jer nije imao šta da obuče, s obzirom na to da je garderoba u kojoj se obreo u Minhenu, sticajem okolnosti – bila sva u krvi.
Srećan što je na slobodi, posle skoro četiri meseca pakla, Luka Sekula s teškom mukom govori o svemu što je proživeo.
On kaže da je 26. oktobra prošle godine, u garaži, grada u blizini Stokholma gde je stanovao, kada je nameravao da uđe u svoj auto dobio iznenada snažan udarac u glavu.
Od tog časa više se ničeg ne seća, niti je znao šta se događa s njim. Tek kasnije postalo mu je jasno da je kidnapovan, strpan u prtljažnik automobila i nekud odvezen.
Kidnaperi podigli 2.500 evraKasnije se ispostavilo da su kidnaperi koristili kreditnu karticu Luke Sekule. Oni su u više prilika na putu od Švedske do Minhena podigli ukupno 2.500 evra sa njegovog računa. Za vreme tog dugog puta on je samo jednom razumeo o čemu otmičari govore i shvatio da se radi o ljudima sa prostora bivše Jugoslavije. Kasnije je tokom istražnog postupka imao priliku i da se suoči sa jednim od četiri učesnika u njegovom kidnapovanju. |
Ispostavilo se da su ga kidnaperi vozili u prtljažniku njegovog automobila skoro 2.000 kilometara i ostavili na jednom parkiralištu 36 kilometara ispred Minhena.
Kad su oni prešli u drugi auto, kojim su pobegli dalje, on je uspeo da se nekako iz prtljažnika dovuče do vozačevog sedišta. Bio je sav u krvi i jedva se pomicao. Ipak, kada je shvatio gde se nalazi, rešio je da se vrati nazad u Švedsku i na prvom uključenju na autoput krenuo u pravcu Hamburga. Tada ga je zaustavila minhenska policija i odvela u zatvorsku bolnicu u Minhenu.
Posledice otmice– Još nosim konce od ušivanja posekotina na glavi. I sada kada ležim ili podignem glavu i gledam gore sve mi se vrti i imam osećaj da ću se onesvestiti. Takođe, imam problema i kad se sagnem i pokušam da vežem cipelu. Po telu imam nekoliko zaraslih rana od uboda nožem – govori o povredama Luka Sekula. |
Posle ušivanja i saniranja rana po glavi i telu i lečenja, usledilo je dugo ispitivanje i saslušavanje. Posle Minhena, odvezen je u Karlsrue pred istražnog sudiju Saveznog suda gde je usledio rasplet – Luka Sekula je pušten na slobodu i rečeno mu je da može da ide kući!
Za njega je to bilo veliko olakšanje posle svega što je proživeo. Kako nije imao nikakvu garderobu osim zatvorske, na slobodu je izašao obučen kao zatvorenik, a kasnije je ovu uniformu vratio i zamenio je novom.
Hina i hrvatski list
Mediji u Hrvatskoj, novinska agencija HINA i "Hrvatski list" pisali su povodom ovog slučaja. "Hrvatski list" je u naslovu zapisao: "Profesionalni Udbin ubojica Luka Sekula dolijao u Minhenu" dodajući da "kada neće Hrvati, hoće Nijemci" a HINA je javila da je "U Njemačkoj uhićen bivši jugoslovenski agent zbog ubojstva Stjepana |
U međuvremenu porodica je obaveštena da se on nalazi u istražnom zatvoru u Minhenu, pa su mu u posetu dolazile supruga i kćerka.
– Tokom saslušavanja i ispitivanja rečeno mi je da sam osumnjičen za saučešće u ubistvu Đurekovića i da sam opljačkao banku u Stokholmu. Ni u jednom ni u drugom slučaju nisam učinio ništa i osećao sam se sigurno, jer nisam bio kriv.
Čak na momente, i pored svih zdravstvenih teškoća, nisam imao nimalo straha, mada sam prošao pravi pakao, jer znam da nisam nikom i ništa kriv – zaključio je Luka Sekula
Duga ruka DBHrvatski mediji zdušno su se uključili u hajku protiv Sekule, i navodili da je on bio operativni agent na vezi Blagoja Zelića, operativca Druge uprave DB-a, Centra Split, koji je taj grad napustio 1999. godine.
Vinko Sindičić
"Večernji" list pisao je da je zahvaljujući njemu u Nemačkoj uhapšen i Vinko Sindičić. Tvrdilo se, pri tom, da je Sekula optužio Sindičića da je ucenjivao ljude umešane u ubistvo Đurekovića, direktora INA-e 1983. godine, nakon što je on pobegao iz SFRJ i priključio se hrvatskoj emigraciji u Nemačkoj.
Likvidiran 1983.: Stjepan Đureković
Đorđe Božović Giška
Sindičić je bio ključni svedok nemačkog Saveznog tužilaštva protiv Krunoslava Pratesa, navodno saradnika DB-a, koji je pre dve godine u Minhenu osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva Đurekovića, koji je po bekstvu iz SFRJ likvidiran u Nemačkoj sa šest metaka i dokrajčen udarcem sekirom po glavi.
U to vreme govorilo se da su među egzekutorima DB-a bili i Željko Ražnatović Arkan i Đorđe Božović Giška. Poznati hrvatski advokat Anto Nobilo rekao je kako je poznato da je ubistvo Đurekovića naredio Stane Dolanc, ali bilo je i mišljenja da je to učinila Milka Planinc. 
Bruno Bušić
I Sindičić je robijao i to 15 godina u Škotskoj, zbog ubistva hrvatskog političkog emigranta i predsednika Hrvatskog državotvornog pokreta Nikole Štedule.
U Zagrebu je imao više sreće, pošto je oslobođen optužbe za ubistvo hrvatskog političkog emigranta Brune Bušića, 1976. godine u Parizu. Istragu ubistva Bruna Bušića francuska policija zaključila je još 1982. godine, jer nije mogla da identifikuje egzekutora. |
