To je prvi slučaj takve vrste u Velikoj Britaniji. Doktori su bili zapanjeni otkrićem da je parazit u obliku trake toliko dugo živeo po celoj dužini glave tog pedesetogodišnjaka. Oni su u moždanom tkivu pacijenta primetili prostor od 5cm po kome se parazit kretao cele 4 godine. Hirurzi su uspeli da detektuju samo 1cm parazita, kog su nakon biopsije dostavili ekpertima na analizu.
Genetičari sa Wellcome Trust Sanger instituta u Kembridžu kažu da je to izuzetno retka vrsta parazita, poznata pod imenom Spirometra erinaceieuropaei. Od 1953. je otkriveno samo 300 ovakvih slučajeva, od toga dva u Evropi.
Crv potiče od vodozemaca i rakova iz Kine, može zaraziti pse i mačke, a odrasli crv može narasti čak do 1.5m. U Kini, postojbini ovog parazita, do sada je od 1882. registrovano samo 1000 slučajeva.
Nesrećni pedesetogodišnjak je kineskog porekla, ali već godinama živi u Istočnoj Engleskoj. Često je putovao u Kinu, tako da se verovatno tamo zarazio. Iako se ne zna tačno na koji način, pretpostavlja se da je konzumirao zareženu vodu ili meso.
Naučnici se nadaju da će nakon proučavanja njegovog DNK, saznati nove informacije o ovom retkom parazitu. Umesto da živi u moždanom tkivu svoje žrtve, veruje se da parazit apsorbuje hranljive sastojke iz čovekovog mozga preko svog tela, pošto nema usta.
Doktorka Hejli Benet kaže: “Ovaj parazit nam je poprilično nepoznat i još uvek ne znamo tačno koje vrste mogu biti zaražene. Jedino je izvesno da su ljudi retke i slučajne žrtve.”
Pacijent je primetio prve simptome 2008. kada je počeo da oseća glavobolje i čudne mirise. Posle prve posete doktoru, testiran je na razne bolesti, a sifilis, HIV i tuberkuloza su samo neke. Testovi su bili negativni. Nakon dve biopsije, hirurzi su pronašli crva koji se kreće po njegovom mozgu i uklonili su ga 2012. Pacijent je dobio lekove, ali je nastavio da oseća iste one tegobe koje je imao dok je crv bio u njegovoj glavi.
Nije poznato kako se tačno zarazio, ali se veruje da parazit ima veze sa žabljim mesom, koje se u Kini tradicionalno koristi kao narodni lek.
“Ne očekujemo rasprostranjenje ovog parazita u Evropi, ali golbalna putovanja znače da se povremeno pojavljuju nepoznati paraziti” kaže jedan od doktora koji je lečio pomenutog pacijenta. “Ono što smo saznali iz ovog slučaja, jeste da nam samo jedan sićušni DNK uzorak omogućava da identifikujemo karakteristike parazita, bez obzira koliko je redak i nepoznat”.
