Diplomatski spor koji je doveo do obustavljanja međuvladinih konsultacija Bratislave i Praga, izazvan je susretom slovačkog ministra spoljnih poslova Juraja Blanara sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, jednim od retkih takvih susreta na kojima su učestvovali visoki evropski i ruski zvaničnici od invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine.
Sastanak između Blanara i Lavrova održan je u Antaliji na marginama diplomatskog foruma početkom marta. Susret visokog člana slovačke vlade i ruskog ministra spoljnih poslova je redak takav između države članice Evropske unije i zemlje koju EU pokušava da izoluje, još od početka invazije 2022. godine.
Slovački ministar spoljnih poslova branio je odluku da se sastane sa svojim ruskim kolegom, nakon što je Češka objavila da obustavlja međuvladine konsultacije sa Bratislavom zbog zabrinutosti da se „udaljava od zapadne politike podrške Ukrajini“.
U saopštenju poslatom “Gardijanu” prošle nedelje, Juraj Blanar je apostrofirao „dvostruke standarde“, napominjući da su i neki drugi ministri spoljnih poslova NATO takođe bili u kontaktu sa ruskim ministrom.
Koreni nesuglasica
Blanarove političke ideje, koji je bio član Nacionalnog saveta Slovačke od 2002. do 2006. i ponovo od 2010. do 2023. godine nisu novina, jer on se pre dolaska na čelo Ministarstva spoljnih poslova Slovačke protivio vojnoj pomoći Ukrajini, podržavajući korake koji bi vodili ka normalizaciji diplomatskih odnosa sa Rusijom.
Stavovi današnje zvanične Slovačke vuku korene daleko pre izbora održanih u Slovačkoj pre pet meseci kada je bivši slovački populistički premijer Robert Fico, čitavu kampanju levičarsko-nacionalističke političke partije Smer vodio na osnovu obećanja da će prekinuti vojnu pomoć Ukrajini.
I nakon pobede izjavio je da se njegova pozicija „nije promenila“. Ovaj 59-godišnjak, koji je partiju Smer osnovao 1999. godine, sa čvrstim promoskovskim stavom izazvao je u Evropi strahove da će se Slovačka pridružiti Mađarskoj i Viktoru Orbanu u osporavanju konsenzusa EU o podršci Kijevu, posebno nakon javnih istupa u kojima je izjavljivao da „ljudi u Slovačkoj imaju veće probleme od Ukrajine“.
Predsednik Mađarske Viktor Orban tada je na mreži X napisao: „Pogodite ko se vratio, uvek je dobro raditi zajedno sa patriotom. Radujem se tome“.
Partija evropskih socijalista suspendovala je u oktobru prošle godine i stranku Smer Roberta Fica koja je pobedila na izborima i stranku Hlas Petera Pelegrinija, koje su tada formirale vladu u Slovačkoj (Smer je na izborima 30. septembra dobio 23 odsto, dok je Hlas završio na trećem mestu sa 14,7 odsto).
Smer je inače već bio privremeno suspendovan 2006. nakon formiranja vlade sa krajnjom desnicom. Nakon druge suspenzije iz te partije su ipak dolazili pomirljivi tonovi da će „Slovačka nastaviti da podržava Ukrajinu finansijskom i humanitarnom pomoći i da ostaje stranka posvećena članstvu u EU i NATO“.
Slovačka i Češka
U izjavi “Gardijanu”, Blanar je naglasio da su odnosi sa susednom državom za Slovačku „dragoceni“, što je i logično uzimajući u obzir tradicionalnu posebnost i isprepletanost ovih odnosa, istoriju, kulturu, ekonomije dve zemlje, i što je najvažnije, povezanost ljudi.
Sastanak sa Sergejom Lavrovom za Prag je bio korak u pogrešnom smeru, i jabuka razdora u srži nihovih spoljnih politika, koju je jasno oblikovao premijer Češke Petr Fijala u svojoj izjavi od pre nekoliko dana – „ne prikrivamo da postoje razlike u mišljenjima o nekoliko veoma važnih pitanja. Susret slovačkog i ruskog ministra spoljnih poslova smatramo problematičnim“.
Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski bio je za nijansu umereniji izjavivši da „prijatelji treba da budu iskreni jedni prema drugima i da govore jedni drugima čak i teške stvari“.
Ove razlike Slovačka strana ne vidi kao drastične, navodeći da postoji više zajedničkih imenitelja nego razlika, a ovi stavovi provejavaju i iz zvaničnog saopštenja slovačkog ministarstva spoljnih poslova u kojima se navodi da „ne mislimo da različiti pogledi na međunarodne događaje treba da potkopaju odnose, a isto važi i za slučaj Ukrajine, gde se slažemo u mnogim stvarima, ali se razilazimo u percepciji kako pomoći“.
Slovačka je zauzela jasan stav da više neće isporučivati oružje Ukrajini, ali da će pomagati humanitarno i kroz opremu za razminiranje.
(Ne)promenjena pozicija Fica
Kritika zapadne politike i tvrdnje da Kijev i Moskva moraju da naprave kompromis i dalje su imanentni delovi politike premijera Fica koji je vlast preuzeo 25. oktobra prošle godine.
U objavama na društvenim mrežama prošlog vikenda, Fico je izjavio: „Nisam uveren u iskrenost Zapada da postigne mir u Ukrajini. I opet ću ponoviti da zapadna strategija korišćenja rata u Ukrajini za ekonomsko, vojno i političko oslabljenje Rusije ne funkcioniše“.
Iako Slovačka nije blokirala pomoć Kijevu na nivou EU, uz Ficovo održavanje dijaloga sa ukrajinskim zvaničnicima, premijerova retorika o Ukrajini i Rusiji produbila je zabrinutost u nekim evropskim prestonicama, uključujući Prag, koja je postojala i pre izbora u Slovačkoj.
„Zabrinuti smo da je Slovačka na pogrešnom putu“, izjavio je jedan češki zvaničnik za “Gardijan”, želeći da ostane anoniman. Sve je više sličnih, disonantnih tonova koji ukazuju da bi realizacija praktičnih pitanja, i onih simboličnih, poput zajedničkih sednica vlada mogla da bude ugrožena (međuvladine konsultacije su već obustavljene), posebno u vreme kampanje za izbore za Evropski parlament, pa se svi stavovi dodatno apostrofiraju i brane.
Prošlogodišnja studija istraživačkog centra Globsek otkrila je da samo 40% Slovaka smatra Rusiju prvenstveno odgovornom za rat u Ukrajini. Trideset četiri odsto ispitanika zauzelo je stav da je „Zapad provocirao Rusiju“, dok je 17 odsto mišljenja da je to prvenstveno odgovornost Ukrajine „koja je ugnjetavala ruski deo stanovništva“.
Opozicija u Slovačkoj iskoristila je momenat da Ficove stavove okarakteriše kao udaljavanje od evropskih vrednosti. Za Ljubica Karvašovu, bivšu savetnica za evropska pitanja, koja se nalazi na listi kandidata opozicione Progresivne Slovačke za Evropski parlament „spoljna politika vlade služi samo interesima ruske propagande“, i za nju te odluke „vuku u izolaciju od najbližih evropskih partnera i saveznika“.
Na prekid međuvladinih konsultacija Fico je odgovorio optužbom sa notom sarkazma da „Prag ugrožava odnose jer je zainteresovan za podržavanje rata u Ukrajini, dok Slovačka govori o miru“. Pozvao je, a delom i prozvao premijera Češke Petra Fijalu porukom dobrodošlice koja se u odnosu na konotaciju odnosa danas razlikuje od svih prethodnih: „Poštovani premijeru Fijala, Češka vlada je dobrodošla u Slovačku u svakom trenutku“.
