Tragovi su ostali po muzejima, školama, galerijama, a put je okružio Evropu i Ameriku i svuda, ulja, reljefi, akvareli, svemir, portreti, pejsaži… Mnogo je toga da bi se sve ispričalo na jednom rođendanu, ali, eto, došli ljudi da čestitaju, pa reči dođu same. I uvek kao prvo padne pitanje, kako to da se momak sa onako lepog sunčanog Vračara preselio u tamo neki nepoznati Hildeshajm u Nemačkoj. Gore visoko, na severu.
Sreća na pogrešnom brodu
– Kao student likovne akademije na Zagrebačkom velesajmu zaradio sam dobre pare i onda sam pošao da upoznam Istru. Međutim, dogodilo se da u Rijeci umesto na brod za Pulu i Lovran sednem na brod koji je plovio u suprotnom smeru, prema jugu. Bio sam ljut, ali ne dugo. Ubrzo sam na palubi upoznao Irmu, koja je sa grupom vesele nemačke mladeži putovala za Dubrovnik. Pravac kretanja broda više me nije zanimao – seća se umetnik vragolaste Irme i toplog plavog Jadrana.
Evropsko porekloJanko korene vuče od nemačke porodice Piklermajer. Njegov čukundeda Jozef Prikelmajer fon Pridlburg bio je sudija u Slavonskoj Požegi, a pradeda Klaudije osnivač je prve apoteke u Valjevu i 13. u Srbiji. Deda Mihailo Prikelmajer, zanesen srpstvom, pred polazak na studije medicine u Beč (1890) promenio je ime i postao Mihailović. Deda je kasnije oženio Slovenku Mariju fon Nok. |
A Irma sedi pored brata Herberta i njegove supruge Hele i smeška se. Ne priča ništa, ali je očigledno da se i ona rado seća tog sunčanog leta i vražjeg momka koji joj nacrta karikaturu i onda se zauvek ucrta u njen život.
– Na taj period podseća Jankova slika "Don Kihot" – primeti šurak Herbert, koji dobro poznaje Jankovo stvaralaštvo, po tematici svrstano u tri velika ciklusa i nekoliko manjih grupa.
– "Don Kihot" je zidna ilustracija, a uradio sam je u sobi u kojoj sam proveo medeni mesec, u kući moje svastike Hele – dodaje Janko, napominjući da je to njegovo prvo delo u "hildeshajmskoj eri"koja sa Irmom traje, evo, već više od pola veka.
On to naziva hildeshajmskom erom, jer su u tom periodu živeli i u Beogradu. Janko, naime, potiče iz dobrostojeće beogradske porodice. Na Vračaru su imali kuću. Njegov otac apotekar, pre rata je u Beogradu imao fabriku sirišta, a majka Denis, akademski slikar, bila je poreklom iz bogate francuske porodice. Janko i Irma 27 godina su živeli preko leta u Beogradu, a preko zime u Hildeshajmu. Ćerka Inga, akademska slikarka kao i otac, rođena je u Beogradu, a mlađa Anja, profesorka nemačkog i engleskog, tatine pejsaže je ugledala u Hildeshajmu.
|
Umetnički opus Mihailović je pored nebrojenih grafika i reljefa ipak najviše slikao, a svoj ogromni slikarski opus svrstao je u tri ciklusa: kosmički impulsi, akordi u boji i dokumenti. Za njega su kosmičke sile presudne i glavna komponenta postojanja. Akordi u boji su izraz apstraktne umetnikove inspiracije, a dokumentima je ovekovečio realni svet oko sebe, onakav kakav jeste ili kakav bi trebao da bude, bez državnih granica i stroge državne vlasti koja sve želi da diktira i određuje. |
Smučila mu se arhitektura
Ceo život Janko je posvetio četkicama i bojama, a arhitekturu, koju je diplomirao pre slikarstva i keramike, spominje samo ako ga pitaju.
– Arhitekturu sam završio jer su roditelji, naročito majka, želeli da u rukama imam "sigurno parče hleba". Kao mlad arhitekta-stažista otišao sam s grupom kolega da u Trogiru konzerviramo tamošnje samostane, celo ostrvo. Pri probijanju jednog zida ispale su dečje glave i onda mi se arhitektura smučila. Vratio sam se u Beograd i upisao slikarstvo i keramiku. Arhitekturom se nikada više nisam bavio – priča umetnik koji i pored dva završena fakulteta nikada nije bio u radnom odnosu.
IzložbeMihailović je širom Jugoslavije, Evrope i Amerike održao nebrojeno samostalnih izložbi, |
U Hildeshajmu je držao predavanja u umetničkim školama, a svoja dela najvećim delom stvarao je u vlastitim galerijama u Hildeshajmu, Beogradu i Cavtatu gde je do poslednjeg rata imao i porodičnu kuću. U Cavtatu su mu "ratnici" oteli kuću i galeriju, a da nije bilo dobrog, starog prijatelja Luje, otišle bi i slike.
Osuda pohlepe, zavisti i mržnjeMihajlović je u umetničkim krugovima poznat i priznat kao slikar filozof, jer su njegove slike najčešće nicale iz nekih filozofskih pogleda na svet, a u njegovom stvaralaštvu posle više grčkih i rimskih filozofa osobito značajno mesto zauzima Konfučije sa osudom pohlepe, zavisti i mržnje. Divi se istrajnosti Don Kihota, a svemirskim silama posvetio je ceo jedan ciklus najkvalitetnijih slika koje je radio na platnu, kombinujući ulje i vosak.
|
– Lujo je Hrvat, ali kad su naoružani pljačkaši počeli da slike iznose, on se isprsio i rekao: "Ne dam, to su Jankove slike." I malo mu je falilo da ga zbog slika ubiju. U Cavtat godinama nisam išao. Lujo, moj prijatelj iz detinjstva, umro je, a ja sam za njega 2008. oslikao veliki zidni kalendar, i kad sam ga završio odneo sam ga njegovoj supruzi Anđeliji koja je cenila naše prijateljstvo – sa setom se seća umetnik svoga Luje i Cavtata.
I išle bi priče dugo i dugo da se broj gostiju i čestitara nije povećavao. Reč je uzela šljivovica i sve se pretvorilo u čestitke i želje da "ovako zajedno proslavimo i stoti".
