Društvene platforme iz dana u dan bujaju. Njihova neprikosnovena moć preti da potpuno pokori svet. Iako je korist od globalne mreže nemerljiva, a protok informacija udaljen od običnog čoveka samo jednim klikom miša, ona je i poligon za plasiranje raznih “novinarskih patki”.
Sajber prostor polako preuzima ulogu u kreiranju onoga što je ispravno ili pogrešno, odnosno određuje šta je istina, a šta laž. Mnoge kompanije poput Mete koja kontroliše Fejsbuk i Instagram imaju mogućnost da samostalno odlučuju šta će cenzurisati, a šta je podobno da vide ljudi širom planete. Izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg je nebrojano puta otvoreno govorio o slobodi mišljenja, borbi protiv lažnih vesti i govora mržnje. Ipak, u poslednje vreme zbog pandemije, okršaja koji se događa u Ukrajini, ali i mnogih drugih tema, sve je više onih koji sumnjaju u njegove tvrdnje o “slobodnoj mreži”. Ljudi na raznim platformama ne kriju da stiču utisak da “duboka država” kreira protok informacija na većini slavnih društvenih mreža i “ućutkuje” osobe koje iskaču iz šablona današnjice ili izgovore nešto “pogrešno”.
Na forumima često mogu da se pročitaju tvrdnje da je “govor mržnje” po zlu poznata floskula koja važi samo za odabrane. Reč je o maslu globalista i posledici koncepta neoliberalizma u potrošačkom društvu koje se navodnom demokratijom nameće svuda u svetu – samo su neki od komentara.
Kako ne postoje uklesana božja pravila šta je ispravno a šta nije pisati na sopstvenom nalogu “slobodne globalne mreže”, neminovno je da će zarad ekstremnih pojedinaca i dalje ispaštati mnogi nedužni. Jer za sada ne postoji algoritam koji može savršeno da filtrira nečiju misao i pokaže da li je ona zlokobna ili je napisana ironično ili u šali.
Ipak, da nisu svi jednaki pred sudijom sa društvenih mreža kada su u pitanju sankcije vezane za govor mržnje potvrdila je i Rusija. Tužioci su u Moskvi u martu ove godine zato zatražili da se Meta, matična kompanija Instagrama, označi kao “ekstremistička organizacija” nakon privremene promene politike govora mržnje koja omogućava korisnicima da na ovoj platformi postavljaju pozive na nasilje protiv ruske vojske koja je izvršila invaziju na Ukrajinu.
Pitanje koje sve češće postavljaju obični smrtnici jeste: Da li sa internet cenzurom nestaje i sloboda čoveka?
Svojevremeno je 2018. godine veliki broj korisnika Tvitera u Nemačkoj počeo da se žali da im ova kompanija pojačano cenzuriše objave u kojima se, na primer, kritikuje vlast i politički mejnstrim. U prilog ovim tvrdnjama je slučaj kontroverznog blogera Kolje Bonkea koji je od početka izbegličke krize u svojim postovima uglavnom osuđivao vlast i pisao o kriminalnim radnjama u koje su umešani novopridošli stranci u Nemačkoj, uz određenu dozu sarkazma, navodi Dojče vele. Tviter ga je blokirao iako Bonke u postovima navodno nije direktno vređao nikoga već je samo, kako kaže, ukazivao na propuste vlasti. Zbog burne reakcije njegovih pratilaca nalog mu je vraćen, da bi ga ponovo deaktivirali i to zauvek.
Sa Tvitera su svojevremeno nestali i nekadašnji predsednik Donald Tramp, reper Kanje Vest i mnogi drugi. Njihovi nalozi su u međuvremenu vraćeni. Razlog je jednostavan, ovu medijsku platformu je kupio tehnološki milijarder Ilon Mask. Mask je doneo mnoštvo promena na Tviteru, a jedna od njih bila je i amnestiranje naloga ljudima koji su preko noći obrisani jer su napisali nešto što je bilo u sukobu s politikom kompanije. Ideja da oslobodi plavu pticu i sa ove društvene mreže eliminiše cenzuru koštala ga je 44 milijarde dolara.
Afera “Tvitergejt”
Dokaz da se Mask zalaže da slobodu i istinu jeste i trenutni skandal nazvan “Tvitergejt” koji je potresao svet. Naime slavni vlasnik plave ptice je dostavio istraživačkom novinaru Metu Taibiju interne dokumente ove društvene mreže, koji pokazuju kako je bivše rukovodstvo Tvitera manipulisalo alatima i sprečavalo otkrivanje istine u aferi povezanoj sa sinom američkog predsednika Džozefa Bajdena. Dokumenti su otkrili da su timovi zaposlenih na Tviteru pravili pozadinske liste, sprečavali da nepoželjni politički tvitove budu u trendu i aktivno ograničavali vidljivost naloga pojedinih republikanaca. Mask je pre nekoliko dana podelio zagonetni tvit, nazvavši Tviter kompanijom društvenih medija i mestom zločina.
Plava ptica na slobodi
U Americi se uveliko šuška da mnogima ne prija što je Ilon Mask omogućio debate na Tviteru. Zato se povela priča da se mnogi ne bi začudili da Gugl i Epl zabrane korišćenje ove aplikacije. Mask je nedavno na svom Tviter nalogu napisao da će ukoliko se zabrani korišćenje ove društvene mreže na ajfon i smartfon telefonima, biti prinuđen da napravi pametni telefon sa koga će to biti moguće.
