Da smo u mnogo čemu mimo sveta svedoči i to da gorivo u Srbiji ne samo da neće pojeftiniti, već će od januara i poskupeti jer je najavljeno povećanje akciza sa 46 na 50 dinara po litru benzina, odnosno 35 na 40 dinara za kilogram tečnog gasa.
Kada pada vrednost dinara naftašima treba više dinara da u stranim valutama kupe istu količinu nafte ili naftnih derivata na međunarodnom tržištu.
– Država je, uz to, od 15. oktobra uvela novi namet, taksu za obavezne rezerve goriva, koja se na svaki prodati litar goriva naplaćuje 2,6 dinara plus PDV, što utiče na cenu derivata – rekao je Tomisalav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Kada se uz to i ostale obaveze, uračuna i akciza, država, precizirao je, od cene naftnog derivata od 150 dinara uzima oko 76 dinara po litru. Srbiju čeka i još nekoliko obaveza kao što je namešavanje bio goriva, dva puta godišnja obaveza sprovođenja širokog monitoringa kvaliteta goriva, obaveza uvođenja operativnih rezervi, što će dodatno opteretiti cenu goriva. Naftaši zato predlažu da se planirani rast akciza odloži dok se ne uvedu sve obaveze koje proističu iz direktiva Evropske unije vezanih za energetiku, jer će već one izazvati ozbiljan skok cena goriva.
Politika i škriljciPostoji nekoliko razloga za pad cene nafte po barelu, među njima ima politički, ali i opravdani, tehnološki. U prvom redu, SAD i Saudijska Arabija enormno su povećale proizvodnju kako bi naudile neprijateljima – Rusiji i Iranu, zemljama koje su oslonjene na izvoz nafte. Drugi razlog je što su otkrivena ogromna nova nalazišta nafte od Gvinejskog zaliva do Arktika, te je jako uznapredovala proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca, posebno na američkom kontinentu.
|
