Inflacija u evrozoni posle 10 meseci neprekidnog rasta prevršila je u oktobru 10 procenata na godišnjem nivou i time zvanično prešla u galopirajuću. Mere Evropske centralne banke (ECB) ne daju rezultate i sve brže poskupljuju svi proizvodi i usluge, počev od najvažnijih, hrane i energenata, teško pogađajući najveći deo srpske dijaspore.
Prema podacima Eurostata (statističkog zavoda EU), u oktobru je inflacija dosegla 10,7 odsto, čime je dostignut novi negativni rekord od uvođenja evra pre 23 godine. Ubrzavanje inflacije vidljivo je i na mesečnom nivou, pošto je septembarska bila 9,9 procenata.
Osnovni problem ostali su energenti koji su poskupeli za 41,9 odsto na godišnjem nivou što se očigledno pokazuje na benzinskim stanicama i računima za grejanje, ali utiče na poskupljenje svih ostalih proizvoda. Tako su hrana, alkohol i duvan u oktobru skuplji za 13,11 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, na šta već više niko nije ravnodušan. Industrijski proizvodi skuplji su za šest odsto, ali oni uvek kasne po šest meseci za ostalima i ova stavka tek će doći na naplatu, dok usluge koštaju 4,4 odsto više.
Dve statistike
Nemačka kao najveća evropska ekonomija u kojoj živi i najviše naših zemljaka, prema podacima Eurostata, dosegla je inflaciju od 11,6 odsto. Nemački statistički zavod Destat navodi da je oktobarska inflacija na nivou od 10,4 procenata. Razlika se objašnjava različitim statističkim metodima obračuna, ali od toga nikome nije lakše pošto je svakako viša od septembarskih 10 odsto ili avgustovskih 7,9. Tim pre što Nemačka još može da se osloni na svoje zalihe gasa, ali će uskoro morati da kupuje skuplji američki s obzirom na to da je gasovod iz Rusije Severni tok uništen diverzijom pre mesec dana. To je jedan od razloga zašto je kancelar Olaf Šolc poveo delegaciju u Kinu, pošto ova zemlja raspolaže jeftinim ruskim gasom i idealna je da nemačke kompanije otvore ili prenesu proizvodnju tamo. O posledicama, poput zatvaranja radnih mesta u Nemačkoj, razgovaraće se kasnije.
Na pragu recesije
Muke poskupljenjima nisu obišle i drugu zemlju evrozone po brojnosti srpske dijaspore, a to je Austrija. Eurostat je za oktobar inflaciju u Austriji izračunao na nivou od 11,5 odsto. U Francuskoj je inflacija utešnih 7,1 odsto, ali je podivljala u zemljama gde takođe ima mnogo naših ljudi Holandiji (16,8), Belgiji (13,1) i Italiji (12,8).
Pri svemu tome, rast privrede u evrozoni u oktobru je bio svega 0,2 odsto na godišnjem nivou (u avgustu 0,8 procenata) čime su potvrđeni strahovi ekonomista da je recesija neizbežna. I predsednik Centralne banke Španije Pablo Ernandes de Kos smatra da taj rizik postoji, ali je optimistički najavio da će mere koje se preduzimaju smanjiti inflacioni pritisak i podržati ekonomski rast na srednji rok.
Naplata tek dolazi
Ekonomisti odbijaju da prognoziraju dalji razvoj situacije s inflacijom, jer je u toj jednačini suviše nepoznatih, ali su pesimistični, za razliku od političara. Naime, neizvesno je dokle će trajati i koliki zamah će imati rat u Ukrajini i energetska kriza. Toplo vreme i puna skladišta gasa za sada još drže cene energenata na nižem nivou nego u septembru, pa se pokazalo da inflacija raste i bez ove stavke.
Pritom, u skladištima ima gasa za samo 20 odsto godišnjih potreba, što će brzo biti potrošeno, dok je Rusija je najavila i potpuni prekid isporuka nafte nakon što se zapad uvede ograničenje cena.
Teško do stana i posla
Evropska centralna banka (ECB) krajem oktobra drugi put je povisilia referentnu kamatnu stopu, ali efekta na inflaciju još nema. Zato ga osećaju kreditni dužnici pošto je ova mera izazvala povećanje kamate na hipoteku, a očekuje se i ulazak u recesiju, odnosno pad privrede.
Direktorka ECB Kristin Lagard i njen upravni odbor posle manje od mesec i po dana opet su referentnu kamatnu stopu povećali to za 0,75 procentnog punkta, iako je uobičajeno da to bude 0,25. Rezultat je da su poskupeli krediti, neophodni ne samo stanovništvu već i privredi. Tako je u Nemačkoj još u januaru ove godine bilo moguće uzeti desetogodišnji kredit za kupovinu nekretnine po kamati od jedan odsto iznad inflacije, dok je u oktobru to bilo već četiri procenta. Ovo je pogodilo i prodavce, pošto je poskupljenje hipoteke proizvelo pad cena nekretnina. Samim tim, građevinske firme su primile 24 odsto manje narudžbi, što može da dovede do gubitka radnih mesta, ne samo onih koji žive u Nemačkoj već i za ljude koji dolaze sezonski da rade.
Rekorderi s Baltika
Estonija 22,4
Litvanija 22
Letonija 21,8
Holandija 16,8
Slovačka 14,5
Belgija 13,1
Italija 12,8
Nemačka 11,6
Austrija 11,5
Portugal 10,6
Slovenija 10,3
Grčka 9,8
Irska 9,6
Luksemburg 8,8
Kipar 8,6
Finska 8,3
Malta 7,5
Španija 7,3
Francuska 7,1
*Podaci Eurostata o inflaciji izraženi u procentima.
Sigurna štednja u dinarima
U Srbiju se preliva evropska inflacija. Međutim. Svetska banka, ali i domći eksperti procenjuju da je Srbija sada na vrhuncu inflacije što može da traje najdalje do Nove godine, ali će već na proleće početi da opada. Procenjuje se da će do kraja 2023. godine biti od pet do sedam odsto, a 2024. oko ciljana tri procenta.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić naglasio je da uvećanje kamatnih stopa individualno utiče na povećanje rate kredita. Prema njegovim rečima, rata kredita od 50.000 evra prosečno je veća za 22 evra.
On je dodao da je u Srbiji zabeležen rast dinarske štednje na koju se plaća porez na kamatu, i rast devizne štednje. Vasić je ocenio da je lek koji se primenjuje protiv inflacije kroz rast kamata gorak za one koji imaju kredite, ali je bolje nego da je do toga došlo pre 10 godina jer su prosečne plate veće.
– Vrednost nepokretnosti kupljenih na kredit raste. Stranci koji dolaze u Srbiju dižu cenu zakupa nepokretnosti, pa su povećani prihodi od rentiranja nepokretnosti – rekao je Vasić.
