Svi evropski mediji preneli su ovih dana kao skoro senzacionalnu vest da prosečna plata u Švajcarskoj iznosi 5.100 evra (6.118 švajcarskih franaka). U trenutku kada u prezaduženim evropskim državama plate svuda stagniraju ili se smanjuju, statistike otkrivaju da su zarade u Švajcarskoj u poslednjih 10 godina porasle za 13,4 odsto.
Gledano iz Francuske, Nemačke, Italije, Španije ili Portugalije na primer ispada da su svi Švajcarci "bogataši". Ukoliko na referendumu zakazanom za 18. maj prođe predlog da se ustanovi najniža zagarantovana zarada od 3.270 evra (4.000 švajcarskih franaka) zarada lekara u državnoj bolnici u Francuskoj biće neznatno veća od zarade čistačice u Švajcarskoj.
| Bankari najplaćeniji Najviše zarađuju zaposleni u bankama (prosečno 9.823 franka mesečno) i u farmaceutskoj industriji (9.775 franaka). Prosečne razlike znatne su i među regionima i kantonima. Ne računajući plate rukovodećih kadrova, prosečna zarada u Tićinu je 4.664 franka, a u Cirihu 5.651 franaka. |
Stranci zarađuju manje od Švajcaraca osim kada je reč o rukovodećim funkcijama. Tako, primera radu, nisko kvalifikovani Švajcarci zarađivali su u proseku 5.729 švajcarskih franaka mesečno dok su stranci za iste poslove dobijali 500 franaka. Prosečna zarada jednog stranca sa dozvolom B iznosi 5.022 franaka dok Švajcarac za isti posao dobija 5.729 franaka. Na dnu lestvice u Švajcarskoj su žene stranaca koje čine dve trećine od 339 hiljada zaposlenih sa najnižim zaradama.
Ipak, nije sve kako izgleda na prvi pogled – postoji i naličje medalje. Druge statistike tako pokazuju da plate jesu rasle u Švajcarskoj ali tako što su bogati postajali znatno bogatiji, a siromašni su postali još siromašniji. Kupovna moć najbogatijih porasla je za 7,1 odsto, a kupovna moć onih sa najnižim zaradama opala je za 0,6 odsto. Zagarantovana najniža zarada od 4. 000 franaka nije tako visoka kako to izgleda iz perspektive švajcarskih suseda ako se uzme u obzir da Švajcarci rade znatno više i imaju veće životne troškove.
| Najniže zarade Oko 268 hiljada ljudi sa najnižim zaradama u Švajcarskoj rade uglavnom u frizerskim salonima (oko 52 odsto), u hotelima i restoranima (38 odsto) i u trgovinama (20 odsto). U ovim granama zaposleni su uglavnom radnici stranog porekla. |
U Švajcarskoj radna nedelja traje 45 do 50, a u Francuskoj na primer 35 sati. Profesor ekonomije u Frajburgu Serđo Rosi tvrdi da je traženi minimum od četiri hiljade franaka iznos zarade koji bi održavao zaposlene na ivici siromaštva.
– Sa tom zaradom u Ženevi ne živite baš najbolje, a u Tićinu, na primer, uspevate s tim da se provučete – kaže Rosi.
Švajcarske cene su za evropske prilike astronomske. Potrošačka korpa koja u Francuskoj iznosi 89,33 evra u Švajcarskoj košta 126,21 evra (154 franka). Statistike pokazuju da je hrana ponekad i dvostruko skuplja u Švajcarskoj. Teleće meso na primer koje u Francuskoj košta 23 evra u Švajcarskoj ima cenu od 42 evra.
Sledeća stavka je stanarina Švajcarska je skoro dvostruko skuplja od Francuske na primer kada je reč o ceni iznajmljivanja ili plaćanja komunalija. Skoro ni u jednom kantonu cena kvadratnog metra stana nije ispod tri hiljade švajcarskih franaka (2.460 evra).
U Ženevi prosečna cena je dostigla 10.500 franaka po metru što znači da je ovaj grad prevazišao čak i Pariz.
