U Narodnoj banci Srbiji očekuju da će sve komponente inflacije doprineti njenom daljem međugodišnjem usporavanju u narednom periodu, navodi se u izveštaju o inflaciji koji je danas predstavljen a nedavno ga je usvojio Izvršni odbor centralne banke.
To se posebno odnosi na cene hrane, bez voća i povrća, koje su najviše vodile međugodišnji rast inflacije u prethodnom periodu.
Na pad doprinosa cena hrane će, navodi se u izveštaju, uticati visoka baza kod cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i manji troškovni pritisci u proizvodnji hrane, pre svega zbog pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kukuruza, pšenice i soje, koje su se spustile na pretkrizni nivo, kao i opadanja uvozne inflacije.
Ističe se da na opadanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane ukazuje dalje zatvaranje jaza realnih marginalnih troškova, merenog odstupanjem odnosa cena inputa i cena finalnih prehrambenih proizvoda od trenda i njegov prelazak u negativnu zonu.
Ovaj jaz je počeo da se zatvara u trećem tromesečju 2022, a sa dodatnim poskupljenjem hrane i padom cena primarnih poljoprivrednih proizvoda od drugog kvartala prošle godine ima negativne vrednosti.
Dalje smanjenje doprinosa cena hrane međugodišnjoj inflaciji očekuje se tokom prve polovine godine, a zatim njegova stabilizacija na nivou od 0,6 procentnih poena do kraja perioda projekcije.
Tendencija smanjenja doprinosa međugodišnjoj inflaciji očekuje se i od neprehrambene inflacije, navodi se u izveštaju NBS i dodaje da cene ove kategorije proizvoda zavise u velikoj meri od cena brojnih uvoznih proizvoda, pre svega iz zone evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner.
Ukazuje se da se rast neprehrambene inflacije gotovo potpuno podudara sa rastom uvozne inflacije iz zone evra od 2021, ali i iz drugih zemalja Evropske unije izvan zone evra, koje su takođe naši važni partneri, poput Mađarske, Rumunije, Češke.
Iz NBS ističu, da će kao i u prethodnoj projekciji, uvozna inflacija faktor čije će dejstvo na cene neprehrambenih proizvoda tokom horizonta projekcije znatno oslabiti.
Smanjenju pritiska na domaće cene neprehrambenih proizvoda doprineće i dalje smanjenje inflacionih očekivanja.
Iako je indeks pritiska u globalnim lancima snabdevanja povećan poslednjih meseci, on je i dalje negativan, tako da se po tom osnovu ne očekuju pritisci na neprehrambenu inflaciju.
Više zabrinjava rast troškova međunarodnog kontejnerskog transporta, ali je i on još uvek znatno ispod maksimuma dostignutog 2022. godine, stoji u analizi centralne banke.
Zbog svega ovoga, očekuje se da će se doprinos cena neprehrambenih proizvoda i usluga stalno smanjivati i to sa oko 2,7 procentnih poena početkom ove godine na oko 1 procentni poen krajem horizonta projekcije.
