Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pažljivo će na dnevnom nivou pratiti dalji razvoj situacije na tržištu ulja.
U skladu s tim, predlagaće se adekvatne mere, kažu u tom ministarstvu povodom poskupljenja suncokretovog ulja za koje se prognozira da bi moglo koštati i do 200 dinara za litar.
Ukoliko dođe do povećanja cena koje nemaju ekonomsko opravdanje, jedan od načina za spuštanje cena je i privremena suspenzija carina na uvoz suncokretovog ulja, kako bi se omogućila veća konkurencija, rekao je za Tanjug državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Uroš Kandić.
Napomenuo je da je uljarska industrija strateška grana poljoprivrede i da su zbog toga carine na uvoz suncokretovog ulja iz EU u Srbiju prilično visoke i iznose 30 odsto.
Naveo je da postoji ekonomska logika za dosadašnje korigovanje cena ulja, budući da su ključni ulazni parametri, odnosno sirovine, drastično poskupeli.
Kandić je objasnio da je rast cena suncokretovog ulja koji je nastavljen i u ovoj godini posledica dešavanja na međunarodnom berzanskom tržištu koja se direktno reflektuju i na Srbiju, usled slabijeg roda suncokreta najvećih svetskih proizvodaca, pre svega Rusije i Ukrajine, a s druge strane i povećanja tražnje za jestivim uljem u svetu zbog pandemije.
– Cena sirovog suncokretovog ulja u crnomorskom regionu trenutno se kreće oko 1.525 dolara po toni, što je rast od 16 odsto u odnosu na februar ove godine, a više nego dvostruko veći rast u odnosu na isti period prošle godine kada je cena sirovog suncokretovog ulja iznosila 665 dolara po toni – kaže Kandić.
Pored toga, dodaje Kandić, kada govorimo o ceni suncokreta, u Srbiji se trenutno trguje suncokretom za predstojeći rod 2021. godine po ceni od 48 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je poređenja radi, nakon prošlogodišnje žetve, u septembru cena suncokreta iznosila 35,5 dinara po kilogramu, što je povećanje od 35 posto.
Naveo je da je tržište ulja u Srbiji dobro snabdeveno i da za sada ne postoji bojazan od nestašica.
Kandić kaže da je rod suncokreta u 2020. godini od oko 660.000 tona, iako lošiji za devet odsto od roda 2019. godine, u rangu višegodišeg proseka, pri čemu se i izvoz suncokretovog ulja za sada kreće u prihvatljivim okvirima.
U Udruženju Žita Srbije koje prati cene na svetskim berzama, a na domaćem tržištu cenu sirovine, kažu da je jasno da do novog roda suncokreta na srpskom tržištu nećemo imati jeftinije ulje.
– Da li će cena na dalje biti na ovom nivou ili će ulje biti skuplje to će isključivo zavisiti od budućeg roda, kod nas i u svetu i dešavanja na svetskom tržištu – rekla je za Tanjug direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović.
Navela je da je cena suncokreta na domaćem tržištu zavisna od cene na međunarodnom tržištu, jer je suncokret berzanska roba čija se cena formira na velikim svetskim berzama.
– U godini pandemije povećana je tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svetu, a ove godine takav trend se nastavio na svetskom trzištu i to u većoj meri za biljna ulja nego za uljarice – rekla je Savović.
Kao i do sada, navodi, cene suncokretovog ulja na svetskom tržištu sve do novog roda kretaće se isključivo u zavisnosti od ponude i tražnje.
– Nakon avgusta, odnosno u septembru tek možemo sa sigurnošću davati prognoze u vezi sa daljim kretanjem cena, a u zavisnosti od veličine novog roda suncokreta u svetu – rekla je Savović.
Podsetila je i da su 2020. godine lošiji rod suncokreta imali mnogi veliki svetski proizvođaci poput Ukrajine, Rusije, Bugarske, Rumunije, Moldavije, što je neminovno uticalo na ovakav trend kretanja cena uljarica i ulja na svetskim berzama.
– U drugoj polovini marta cene suncokretovog i palminog ulja na svetskim berzama dostigle su najviši nivo u proteklih 13 godina, cene sojinog ulja u proteklih osam godina – rekla je Savović.
Navela je da je ovakav drastičan skok cena bio uzrokovan istovremeno malim zalihama palminog, sojinog, suncokretovog i repicinog ulja u svetu zbog manje od ocekivane prošlogodišnje proizvodnje ovih uljarica i sve manjih zaliha dostupnih za trgovinu, ali i aktivnostima finansijskih fondova na svetskim berzama, odnosno rastom tražnje za biljnim uljima.
Savović kaže da Srbija proizvodi relativno malo suncokreta u odnosu na velike svetske proizvođače, ali sasvim dovoljno da se pokriju sve domaće potrebe i da ostane dovoljno za izvoz.
Godišnje u proseku Srbija izveze više od 100.000 tona suncokreta i više od 150.000 tona ulja, ali i pored toga uvek je domaće tržište dovoljno snabdeveno, navodi Savović.
– Prinosi suncokreta u proteklih sedam godina na nivou zemlje se kreću od 2,7 do 3,2 tone po hektaru i sa takvim prinosima ocekujemo i u ovoj godini rod na nivou do 700.000 tona – rekla je Savović.
Dodaje da je u 2020. godini u Srbiji proizvedeno 654.000 tona suncokreta sa prosečnim prinosima na nivou od tri tone po hektaru.
Savović navodi da će i ove godine u prolećnoj setvi, koja bi trebalo da počne u narednim danima, suncokretom biti zasejano između 200.000 i 220.000 hektara.
– Naše tržište suncokreta aktivno je samo mesec-dva dana nakon žetve koja se jednom godišnje odvija u Srbiji, svakog avgusta. U tom periodu uljare i izvoznici otkupe od poljoprivrednih proizvođača sve količine i sve zalihe suncokreta u ovom trenutku nalaze se kod uljara – rekla je Savović.
