Međutim, ono što je dugo vremena važilo poput prirodnog zakona, trenutno se čini kao da je stavljeno van snage. Cene nafte su proteklih meseci pale za više od 20 odsto – uprkos teškim krizama u nekima od važnih zemalja u kojima se crpi nafta. Rusija je upletena u ukrajinski konflikt, u Iraku besne borbe s radikalnim islamistima, Nigerija je bila pogođena epidemijom ebole.
Iran gladan petro dolaraDrugačija je situacija u Iranu, ističe Kirsten Vestfal iz berlinske Fondacije nauke i politike. Iranu su preko potrebni prihodi od prodaje nafte, kaže ona i dodaje da Teheran, doduše, gaji nadu da će pad cene nafte biti kratkog daha, ali i da je Iran zbog sankcija Zapada od 2011. izgubio više od polovine svojih prihoda od poslovanja s naftom. Iranu je za balansiran budžet potrebna cena nafte od najmanje 125 dolara po barelu, navodi Kirsten Vestfal. |
Robert Burdž, glavni ekonomista za rastuća tržišta pri odeljenju za analize Dojče banke u Londonu pad cene nafte obrazlaže klasično na temelju načela ponude i potražnje. Prema njegovim rečima, uzrok pada cene nafte je obilna ponuda na naftnim tržištima, pre svega zbog revolucije u SAD po pitanju dobijanja fosilnog goriva iz uljnih škriljevaca.
Rusija, na primer, svoj budžet finansira s najmanje 45 odsto od prihoda iz energetskog izvoza. Pritom su cene nafte povezane s cenama gasa. Prema brojkama Dojče banke, Rusiji je potrebna cena nafte od oko 100 dolara po barelu kako bi imala izbalansiran budžet. Trenutno je cena nafte oko 85 dolara po barelu. A to ima teške posledice, kaže analitičar Stefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Majster navodi da su niske cene nafte za Rusiju znatno bolnije nego sankcije Zapada.
Jedna od teorija je i da SAD i veliki proizvođači nafte hiperprodukcijom pokušavaju da ekonomski pritisnu dva trna u oku Vašingtona – Rusiju i Venecuelu.
U Rusiji trenutno stanje podseća na osamdesete godine. I tada je cena nafte znatno pala. Na to je nedavno podsetio Nikolaj Patrušev u intervjuu za vladine novine "Rosijskaja Gazeta". Patrušev, koji radi kao sekretar ruskog Nacionalnog saveta bezbednosti, je izjavio da su Sjedinjene Američke Države pre tri decenije izazvale pad cene nafte kako bi Sovjetski Savez dovele do bankrota.
Takođe u izveštaju Ruskog instituta za strateške studije
RISS, objavljenom sredinom septembra, stoji da sadašnji pad cene nafte ima veze s jednim dogovorom između SAD i Saudijske Arabije. Zaista, Saudijska Arabija dosad nije pokazala nikakve naznake da bi smanjivanjem eksploatacije nafte htela da stabilizuje cene. Naprotiv, ta zemlja je eksploataciju još i povećala. Istovremeno se Saudijska Arabija usprotivila zahtevu Venecuele da se održi poseban sastanak Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), na kojem bi se razgovaralo o ceni.
Istina je da od niske cene nafte pate i SAD i Saudijska Arabija, ali je Saudijska Arabija u godinama u kojima je cena nafte bila visoka stvorila zalihe od oko 450 milijardi dolara koje toj zemlji sada mogu pomoći da u miru razmišlja i deluje.
U Vašingtonu istovremeno sa zadovoljstvom gledaju na činjenicu da je od svega toga povećan pritisak i na Venecuelu. Toj zemlji je za izbalansiran budžet potrebna cena nafte na tržištu od 162 dolara po barelu. Čak je i američkim naftnim proizvođačima potrebna visoka cena nafte, jer se eksploatacija fosilnih goriva iz uljnih škriljaca ili uljnog peska isplati samo kod visokih cena. Ipak, sva je prilika da su se SAD i Saudijci dogovorili da velikom proizvodnjom nafte za kratko vreme naprave probleme Rusiji, a da li će i u kojoj meri u tome uspeti, ostaje da se vidi.
