Rat žestokim rečima već je otpočeo. Ako se Australija usudi da provocira Kinu, poručeno joj je iz Pekinga, „Kina će je nemilosrdno kazniti… Australija treba da se pripremi za najgore“. Dok je istim povodom Francuska optužila Australiju i dve svoje NATO saveznice, SAD i Veliku Britaniju, da su joj zabile nož u leđa. I zapretila im posledicama.
Taj povod ovakvim reakcijama bila je obznana da je u Indo-pacifičkom regionu, izgleda u potpunoj tajnosti, oformljen novi trojni pakt Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i njegove bivše kolonije Australije, poznat pod akronimom AUKUS.
Trgovačke rute
Ove tri države, saopštio je prošle srede predsednik Amerike Džozef Bajden, „odavno su verni saveznici, a od danas smo još i bliži. Danas preduzimamo novi istorijski korak ka produbljivanju i formalizovanju naše saradnje, zato što svi shvatamo da dugoročno obezbeđivanje mira i stabilnosti u Indo-pacifiku predstavlja imperativ (…), jer budućnost naših nacija, kao i čitavog sveta, zavisi od slobodnog i otvorenog Indo-pacifika“.
Te je u tu miroljubivu svrhu saradnje, stabilnosti i otvorenosti najavljeno i da će Amerika prodati Australiji 8 nuklearnih podmornica.
No naravno, da nije reč o miru i stabilnosti, nego o pokušaju gušenja Kine, što je veoma otvoreno na Si-En-Enu obrazložio vojni analitičar ove mreže Sedrik Lejton, rekavši da „trgovačke rute u tom regionu moraju da štite naše zajedničke snage, kako bi obezbedile da nijedna druga mornarica ne može da im ima pristup. To se odnosi na rute za naftu s Bliskog istoka i za sirovine iz Afrike, od čega Kina u velikoj meri zavisi“.
Kroz Južno kinesko more, inače, kako pokazuju podaci američkog Ministarstva energetike, prolazi preko 30 odsto svetskog toka nafte pomorskim putem.
Tako da nimalo ne čudi što Kina reaguje žustro. „Kanbera će najverovatnije postati meta uzvratnih mera Pekinga, kako bi se poslalo upozorenje i drugima. Otuda, australijske trupe najverovatnije će biti prva grupa zapadnih vojnika koji će svoje živote straćiti u Južnom kineskom moru“, u uredničkom komentaru poručuje „Global tajms“, list koji se na Zapadu smatra za neformalno spoljnopolitičko glasilo rukovodstva u Pekingu. Dok njegov lider Si Đinping udarac Zapadu ovih dana uzvraća i svojim obraćanjem samitu lidera karipskih i latinoameričkih zemalja, u kome ih poziva da izgrade „zajednicu budućnosti“ na temelju onoga što rade već 7 godina.
Kolateralna šteta
A kolateralna šteta američko-britansko-australijskog partnerstva protiv Kine postali su Francuska i Evropska unija.
Evropska unija ponižena je na svetskoj sceni, jer je svoju strategiju za Indo-pacifik objavila u istom danu u kome je, bez njenog znanja i učešća, objavljeno formiranje američkog trojnog pakta za taj region — te je pomenutu evropsku strategiju malo ko uopšte i primetio — dok je Francuska, uz ugled, ostala i bez gotovo 90 milijardi dolara. Tolika je, naime, bila vrednost ugovora, s periodom važenja od 50 narednih godina, koji je ova zemlja potpisala s Australijom za izgradnju podmornica. Taj ugovor je sad raskinut i umesto Francuza, od australijskog okretanja protiv Kine zarađivaće Amerikanci.
Francuska reaguje kočoperno. Žan-Iv le Drijan, njen ministar inostranih poslova, „pristojno rečeno“, kako sam ocenjuje, ovaj potez opisuje kao „pravi nož u leđa“. Upotrebljava i reči kao što su „dvoličnost“, „prezir“ i „laži“ i na konsultacije, u znak protesta, povlači svoje ambasadore iz Kanbere i Vašingtona — po prvi put u istoriji odnosa Amerike i Francuske, koja je njen najstariji saveznik.
Takođe, pripretio je Le Drijan i „budućnost NATO-a biće pogođena“, a pariski „Mond“ najavljuje i da će Francuska od svojih saveznika iz Evropske unije zahtevati više „strateške autonomije“ u odnosu na Vašington i London. Ali „veliko je pitanje da li će Francuska uspeti da ovaj bilateralni poraz pretvori u promociju strateške autonomije“, opominje ovim povodom „Njujork tajms“.
Propagandno prestrojavanje
S kojim su ciljem SAD, Britanija i Australija formirale vojni pakt u Indo-pacifiku? Kako će Kina morati da im uzvrati? I kakve će posledice sve to ostaviti po Evropu?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili vojni analitičar Ljuban Karan i novinar iz Londona Siniša Ljepojević.
– Nijedan zapadni vojni sporazum nije defanzivan u svojoj prirodi, pa tako ni ovaj“, izričit je Ljuban Karan. „Sa američkog stanovišta, NATO prestaje da bude svrsishodan – dok su se SAD fokusirale na izmišljenu rusku pretnju, Kina je ojačala i time ugrozila američke interese, zbog čega oni sada pokušavaju da se prestroje. Otuda i fokusiranje na ogromni prostor Indo-pacifika, s idejom da se vojnički zapreti Kini.
Formiranje AUKUS-a prati mnogo propagande, skreće pažnju Siniša Ljepojević:
– Ove tri države, uz Kanadu i Novi Zeland, još od kraja Drugog svetskog rata imaju svoj vojni i obaveštajni savez ’Pet očiju‘. Tako da u vojnom smislu AUKUS ne predstavlja ništa suštinski novo; prve nuklearne podmornice, uostalom, Australiji mogu da budu isporučene tek 2040. godine. Formiranje ovog pakta pre svega predstavlja političku poruku da uprkos svim problemima sa kojima se suočava, naročito posle fijaska u Avganistanu, Amerika ne odustaje od uloge svetske sile. Realnost je, međutim, drugačija — i Amerika i Evropa su, jednostavno, zakasnile kada je o Kini reč, postale su isuviše zavisne od nje da bi na ovakav način mogle da joj se suprotstave…“
Upravo iz tog razloga, napominje Ljuban Karan, „Kina i ne treba da strahuje od presecanja pomorskih ruta s Bliskog istoka i iz Afrike. Od tog scenarija je štiti ekonomija, a ne vojska — presecanje ovih tokova izazvalo bi ekonomski šok u čitavom svetu, a ne samo u Kini i niko to sebi ne može da priušti“.
Duboki raskol u NATO-u
S druge strane, događanja u vezi s Indo-pacifičkim regionom sigurno će izazvati dalje potrese među zapadnim saveznicima.
– Povlačenje ambasadora iz Vašingtona i Kanbere predstavljalo je snažnu poruku – smatra Siniša Ljepojević, „a Francuska bi mogla i da blokira donošenje određenih odluka u NATO-u. Ne treba zaboraviti da joj sledeće godine slede predsednički izbori, što vlastima u Parizu predstavlja dodatni motiv da reaguju na uvredu koja im je naneta, kako bi to poniženje ublažili“.
U londonskom „Gardijanu“ Piter Rikets, bivši britanski ambasador u Francuskoj, navodi da u toj zemlji „postoji duboki osećaj izdaje“ i ocenjuje da novonastala situacija deluje kao „kompletan krah poverenja između saveznika, koji stavlja pod sumnju ono zašta se NATO zalaže. Ovo stvara duboki raskol posred NATO alijanse“…
– Imam utisak da su se SAD i Velika Britanija namerno opredelile da Francuskoj nanesu ovakvo javno poniženje – komentariše Ljuban Karan.
– Da su hteli, sigurno je da su ovo mogli da izvedu i na mnogo elegantniji i tiši način. Pritom, nije ovde reč samo o Francuskoj – ovo je poruka i drugim državama da mogu da prođu na isti način. I to ne može, a da ne ostavi teške posledice po organizaciju i čvrstinu NATO pakta. Nasuprot tome, treba očekivati da će AUKUS ići u pravcu širenja nekim drugim državama iz tog regiona.“
Kina ili SAD
“Njujork tajms“ predviđa da će se Evropa tek naći pred, možda, i sudbinskim izborom. „Novo američko savezništvo sa Australijom i Britanijom protiv Kine približilo je Evropu pitanju koje ona nastoji da izbegne: Na čijoj si strani?“, piše ovaj list.
„Zapadna Evropa i dalje čeka kraj Drugog svetskog rata i odlazak oslobodilačke američke vojske sa svoje teritorije. Sa SAD su Evropljani uvezani i tehnološki i pre svega ekonomski, tako da deluje da mnogo izbora zapravo i nemaju. A opet, Evropa, i to pre svega Nemačka, u sve većoj meri zavisi od Kine i teško je zamisliti da će se odreći svog dela kolača. U takvoj situaciji, jedino što može jeste da nastavi da kupuje vreme i da se nada da neće biti stavljena pred taj izbor. Ali dalji sukob Kine i SAD je neminovan.“
Takvo uverenje kao da sve više sazreva i u Pekingu. Te „Global tajms“, gotovo izazivački, redakcijski uvodnik posvećen žestokoj kritici AUKUS-a završava sledećim rečima: „Evo interesantnog pitanja: Ko je sposobniji da izdrži globalni haos? Kina ili oni?“
– Pandemija kovida 19 pokazala je da su kinesko društvo i ekonomija, s visokim stepenom državne kontrole, neuporedivo otporniji na turbulencije od država zapadne demokratije – odgovara Ljuban Karan.
-Nema sumnje da Kina ima mnogo veći kapacitet da izdrži haos – saglasan je i Siniša Ljepojević i zaključuje: „Kina se ne plaši, nije nervozna, a ima i ogroman kapacitet unutrašnjeg tržišta koji joj omogućava da izdrži spoljne potrese i ovo vreme zaoštravanja odnosa. I to je svima jasno, pa i Amerikancima. Zato i jesu toliko nervozni.“
