Autor današnjeg izgleda državne zastave i grba Srbije Ljubodrag Grujić kaže da svaka zastava i njena znamenja imaju određenu simboliku.
– Zastava države Srbije i grb Srbije predstavlja državu Srbiju i to je simbolika. To zvuči tautološki, ali zaista svi elementi zastave i grba na zastavi pre svega tome služe i izborili su se za to dugim časnim postojanjem. Gledano odvojeno, istorija simbola dvoglavog orla ide čak do Hetita, a Srbi su ga preuzeli od Romeja (Vizantinaca), usvojili i heraldički samostalno uobličili za sopstvene potrebe. Istorija simbola je istorija civilizacije. Sve na ovom svetu ima svoju modu, pa i heraldika i veksilologija. Zastave entiteta veličina regiona, pokrajina i država su počele da se pojavljuju u velikom broju kao trikolorke ili trobojke krajem 18, a posebno u 19. veku. Da budem precizan, bilo je trobojki i ranije, ali kao pojedinačnih slučajeva.
Zastave su se pre toga uglavnom zasnivale na stegovima grbova ili tzv. zastavama – barjacima krstašima u Evropi, gde bi već neki krst dominirao na kompoziciji ili kao dvobojke većinom za pokrajine – napominje naš sagovornik.
– Trikolorke su uglavnom nastajale kao kombinacija tri osnovne boje s grba. Na primer, u Nemačkoj crna, crvena i žuta su zapravo sa crnog orla na grbu, njegovih crvenih kandži i jezika i žute (zlatne) pozadine grba. Jedna od vrlo mogućih teorija u srpskom slučaju jeste da su tokom borbe za autonomiju Srbije pod Osmanlijama tada učeniji Srbi znali za to i da su predložili isto rešenje za Srbiju. Tu dolazimo do nama u savremenom dobu problematičnog viđenja: kako je to uopšte moguće? U to vreme je mali grb vazalne Srbije imao štit crvene boje s belim (srebrnim krstom) i ocila. Ali to su zaista bila ocila, a ne slova S i ona su se vrlo često opisivala: modra, prirodna, čelikasta, ugasito-čelikasta! Razlog tome je zaista fascinanatan. Pojam plave boje je vrlo mlad u svim indoevropskim jezicima! Dakle, srpska sadašnja zastava je počela kao crvena, pa onda ta boja, pa bela. Naravno, tokom 19. veka se plava kao pojam ustalila i na srpskom i postala svima nama poznata boja, a na samom grbu su ocila postepeno postala srebrna. Bilo je i prelazaka na zlatna ocila, ali to je druga priča.
Narodna etimologija
Ma koliko vladalo mišljenje da svaka boja na zastavi ima neku simboliku, ali i da ocila na grbu predstavljaju “četiri S”, istaknuti heraldičar Ljubodrag Grujić kaže da je istina nešto drugačija.
– Samo dodavanje simbološkog značenja bojama na trikolorki je nezvanično i potpuno proizvoljno, kako je kad kome milo, npr. bela simboliše čistotu, plava nebo (ma ko bi rekao!) ili monarhiju, a crvena borbu za slobodu. To je tzv. narodna etimologija primenjena na insignologioju – poput pripisivanja ocilima da znače Samo Sloga Srbina Spasava i to je neizbežno kod svih živih starih simbola. Nek su samo živi!
Dodir plave i crvene
Razne su nedoumice zbog čega zastava Srbije ima baš ove tri boje i to baš ovako raspoređene. Govori se čak da je reč o “okrenutoj ruskoj zastavi”. Ljubodrag Grujić kaže da je to samo deo “legende”.
– U heraldici su apsolutno najčešće boje crvena i bela, odnosno srebrna tako da su to najčešće boje i na zastavama. Ima anegdota da su u Carigradu naše diplomate jednostavno prevrnule rusku zastavu naopačke. Sama ruska takva trobojka je s kraja 17. veka, dakle, starija od većine drugih trikolorki i skoro sigurno se zasniva na opsesiji Petra Velikog holandskim brodovima i njihovom zastavom. Da nije bilo poklapanja s bojama na grbu, sasvim sigurno ne bi bile te tri boje, a nema baš mnogo mogućnosti da se tri boje kombinuju ako su horizontalne i iste širine. Lužički Srbi, na primer, imaju plavo-crveno-belu zastavu. Kombinacija crveno-belo-plavo, kao kod Hrvata i u prvom predlogu za Sretenjski ustav kod Srba, jeste nezgodna jer je već prisutna kod Holandije pa uvek mora imati grb na zastavi da se razlikuje. Dodatna stavka je da u nekom već maglovitom sećanju ostaje vrlo česta kombinacija samo plave i crvene na starim barjacima koji tehnički i nisu zastave entiteta nivoa država, ostao je osećaj da je srpsko ako se plava i crvena dodiruju.
