Čeličnom voljom pobedio rak

Đ. J.

Treba verovati, treba se boriti i nikad ne odustati. Možete da pobedite bolest, ili izgubite dostojanstveno tu bitku, ali je najvažnije znati da je rak izlečiv, da ga je moguće pobediti i ne treba se nikada predavati.

To kaže Lozničanin Vladan Gligorić koji je o svojoj pobedi nad opakom bolešću napisao autobiografsku knjigu “Sam protiv sebe, ili Kako sam JA pobedio rak”.

Dijagnozu da ima zloćudni tumor debelog creva saznao je pre šest godina. Tada je imao 35 leta, bio pun života, planova, a ovakvo saznanje ga je šokiralo. Međutim, brzo je došao sebi, sredio misli i odlučio da nema predaje, da će se boriti i čak napisati knjigu o tome iako nikada to nije radio.

Pre bilo kakvih prognoza o izlečenju, načinu lečenja, operacija, znao je da će pobediti. Čak je odmah budućoj knjizi dao naslov “Kako sam ja pobedio rak”, uveren u pozitivan ishod. Danas u rukama drži knjigu, koju je napisao za malo više od pola godine. Kaže da se napisala sama jer je jednostavno izašla iz njega, a na štampanje je čekala dve godine.

Autor kaže da se “sva lepota življenja, ali i svi strahovi i ograničenja nalaze unutar nas i da je mentalno zdravlje veoma bitno”.

– Kažu kakve su ti misli, takav ti je život i to je tačno. Meni su doktori rekli da je, pogotovo u ovim situacijama pozitivna misao, mentalna snaga možda čak i pola leka. Pored sve medicine, stručnost i onoga što oni rade kažu da je to u jednoj polovini, a pola je u našoj glavi. Ja sam radio na ovoj drugoj, mentalnoj polovini, a njih sam pustio da rade na prvoj i zajednički smo uspeli – kaže Gligorić koji je tokom lečenja bio pozitivan i imao takav stav da mnogi iz njegovog okruženja nisu imali pojma kakvu bitku bije.

Njemu je, kaže, kada je saznao prvu dijagnozu, pa onda i da je rak metastazirao na pluća, bilo najvažnije ohrabrenje, saznanje da je neko bio u takvoj situaciji i pobedio bolest. Tražio je primer pobede života nad bolešću. Sada on želi na isti način nekome da pruži nadu u izlečenje.

Ljudima dati nadu

– Želja mi je da knjigu predstavim po onkološkim klinikama, da dođem do ljudi kojima zaista treba nada u pobedu, da dođem do onih koji su sada bolesni, ili njihovih porodica. Ukoliko samo jednom čoveku moje iskustvo pomogne, ohrabri ga, pruži mu nadu, onda je pisanje imalo smisla. Želim da pokažem onima koji prolaze ono kroz šta sam sam prošao da je rak izlečiv, ima nade, načina, samo treba verovati i nikada ne odustajati – kaže Lozničanin kome osmeh ni u najtežim danima nije silazio sa lica.