Nakon siromašne porodice Joksimović iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara, teško bolesnog ratnika sa Košara Miloša Jovanovića iz Troštica na Goliji i nepokretne bake Danice Veljović iz sela Pope kod Tutina, kojima je naš anonimni čitalac iz Bod Hamburga u Nemačkoj nedavno poslao donacije od po 200 evra, ista pomoć ovog dobrotvora, velikog srca i dobre duše, uručena je i siromašnim supružnicima Darku i Svetlani Jelić.
Oni u zabitom zaseoku Janturine na Pešteru, u bespuću i muci, odgajaju sedmoro svojih mališana.
Život uz sveće
Porodica Jelić je na samoj granici Srbije i Crne Gore i mada su im dobri ljudi, mahom naši čitaoci iz celog sveta, pomogli da kilometar dalje od svog “ranča”, gde žive u staroj brvnari i nemaju struju, sagrade novu kuću, njihova deca Mićo, Miloš, Marko, Marjan, Marija, Marijana i Milica i dalje žive u mraku i svoje domaće zadatke pišu uz svetlo sveće i petrolejke.
Donacija iz Nemačke ih je, kažu, puno obradovala, jer u poslednje dve godine nisu dobili nikakvu pomoć. Svetlana Jelić je neizmerno zahvalna dobrotvoru iz Bad Hamburga.
– Bog dao sreće i zdravlja tom divnom čoveku. Sve ćemo potrošiti na decu, posebno na najmlađe Mariju, Marijanu i Milicu. Kupićemo im nešto od nedostajućih knjiga i dobro ćemo ih utopliti, još je daleko proleće na Pešteru – priča Svetlana, koja je stub ove porodice.
Objašnjava da imaju nešto stoke, da nisu baš puka sirotinja.
– Ne gladujemo, naša muka je struja, u staroj kući je nemamo, a u novu, koju su nam izgradili dobri ljudi i gde imamo svetlo, ne možemo da se preselimo, jer osim golih zidova nemamo više ničega – objašnjava ona.
Dodaje da već četiri godine uzalud pokušavaju da kupe šporet, nešto najosnovnijeg nameštaja, nove krevete i drugo, ali da “ne ide”.
– Nemamo za to. Ako prodamo stoku nećemo imati od čega da živimo – dodaje Svetlana i bogu se moli da se pojavi neki dobrotvor koji će im pomoći da se usele u novi dom.
Zahvalnost mališana
Porodica Jelić je skoro dve decenije štićenik našeg Humanitarnog mosta i beskrajno su zahvalni “Vestima” i svim dobrim ljudima koji su im pomogli da opstanu na najsurovijem delu surovog Peštera. Za potpunu radost i sreću potrebno im je oko 3.000 evra, za njih je to ogroman novac koji nikada neće moći da obezbede.
Otac porodice Darko Jelić objašnjava da kad su dobili ključeve od nove kuće, površine oko 50 kvadrata, sa kupatilom o kome su celog života sanjali, njihovoj radosti i sreći nije bilo kraja.
– Verovali smo da su nas brojni dobrotvori izvukli iz siromaštva, da nam dolaze bolji dani i da počinjemo jedan lepši i za našu decu perspektivniji život. Na žalost, ispostavilo se da je naše radovanje bilo preuranjeno, evo prolazi i peta zima, a mi smo još u oronuloj brvnari bez svetla, živimo istim životom kao pre tri decenije – dodaje Darko.
Ukazuje da im dobrotvori pomažu duže od dve decenije i zahvalan je.
– Bilo je i godina kada su nas i bukvalno spasavali od gladi i potpune propasti, beskrajno smo im zahvalni. Nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da se konačno uselimo i da naši mališani žive, bar približno kao i druga deca širom Srbije – dodaje Darko i moli nas da dobrotvoru iz Bad Homburga posebno prenesemo pozdrave i zahvalnost njihove dece.
Radost za nevoljnike
Dobrotvor iz Bad Hamburga obradovao je još četiri nevoljnika u Raškoj oblasti: Hidajeta Pljakića iz Novog Pazara, porodicu Enele Paunović iz Ursula kod Sjenice, Punišu Boškovića iz Sjenice i brata i sestru Goricu i Milana Ackovića sa Rogozne. Nekima od njih su donacije već uručene, a neki će dobiti narednih dana, nakon čega ćemo objaviti priče o njihovim životima.
Još samo korak
Darko Jelić ističe da su im čitaoci “Vesti” najviše pomogli da opstanu na pešterskoj vetrometini, u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore.
– Iz Janturina su se svi davno odselili, mi nismo hteli, ni imali gde da odemo. Ovde smo rađali decu i maštali o boljem životu do koga nam je ostao još samo jedan korak – kaže Darko.
