Vaterpolo klub Partizan, sedmostruki prvak Evrope i najtrofejniji srpski sportski kolektiv, nalazi se na ivici egzistencije. Crno-belima preti gašenje, u maju će biti tri godine kako je klub u blokadi, igrači odlaze čim postanu punoletni, a smanjuje se i broj dece u mlađim kategorijama, školi koja spada među dve najbolje na planeti.
– Sigurna sam da je interes države da sačuva Partizan. Bilo bi suludo i pomisliti da je nekome u interesu da se klub ugasi. Sigurno da niko ne sedi negde i ne smišlja način da nas ugasi, ali će se to neminovno desiti ukoliko se neke stvari ne promene u najkraćem vremenskom periodu. Ne postoje finansijska sredstva, saterani smo uz zid. Iscrpli smo sve mogućnosti, jednostavno nemamo novca da kupimo mazut i zagrejemo bazen. Ako nema grejanja, roditelji svoju decu ispisuju i šalju u druge klubove, što je potpuno razumljivo. Partizan jednostavno ne može da preživi ako se situacija ne promeni – kategorična je Tatijana Rakas, generalna direktorka kluba.
Partizan nije “samo” sedmostruki prvak Evrope, već je jedna od najboljih vaterpolo škola na planeti…
– Ako nismo najbolja, onda smo među dve najbolje svetske vaterpolo škole. Uostalom, 177 istaknutih igrača koji su obeležili istoriju svetskog vaterpola su potekli odavde. Nije neskromno reći da bi gašenje Partizana bio težak udarac ne samo za srpski, već i za svetski vaterpolo. Proces proizvodnje pravog vaterpoliste traje više od 10 godina, koliko nam treba da od deteta napravimo igrače, ali i ljude. Istovremeno smo i obrazovna i edukativna ustanova. Zbog ovakve situacije u klubu, deca nam odlaze sa 18 ili 19 godina, dve ili tri godine pre nego što dostignu potpunu igračku zrelost, pa smo na gubitku i mi i oni. I za nas kao klub i za te momke najbolje bi bilo da ostanu makar dok ne napune 21 godinu. I gotovo svi oni bi ostali kod nas da smo mi u mogućnosti da im isplatimo plate koje zaista nisu velike, od 250 do 500 evra. I da odu sa 23 godine, imaju priliku da unovče svoj kvalitet. Zbog izuzetno teške situacije, nama se škola osipa, broj dece se smanjuje. Uz sve to, mnogo je težak udarac i gubitak trenera, direktnih proizvođača igrača.
Spor sa opštinom Voždovac
Mnogi ne znaju kako je VK Partizan postao vlasnik SC Banjica…
– Partizan je od 1992. u vlasništvu imao kompletan Sportski centar u okviru koga je i bazen. Drugi klubovi to nisu imali, na taj način na koji smo mi imali. Nije Partizan slučajno dobio od države na raspolaganje SC Banjica, dobio ga je zahvaljujući ogromnim državnim zaslugama, pronoseći slavu rezultatima. Mi smo te 1992. već bili šest puta prvaci Evrope, imali smo Orden zasluga za narod, pa se država na taj način odužila klubu. Upravo je taj resurs, koji je Partizan dobio pre 27 godina, omogućio klubu da napravi sve što je napravio na domaćem i međunarodnom planu, prvenstveno sa svojom školom, sa svojom decom. Sad opština Voždovac želi da nam uzme našu imovinu.
Kako rešiti tu pravnu zavrzlamu?
– Spor sa opštinom Voždovac mora da reši sud i nadležne institucije. Predsednik opštine Aleksandar Savić veruje da je ova imovina njihova, iako postoje svi validni dokumenti da je ovo vlasništvo VK Partizan. Mi se nismo ovde nasilno uselili, nismo obili nijednu bravu, nego smo zaista postali vlasnici te 1992. Dobili smo pravo na korišćenje na način što je tadašnji SC Voždovac na svom zboru odlučio da se prisajedini sa svim svojim pravima, obavezama i imovinom priključi VK Partizan. Imamo i dokaz za to, sve potrebne dokumente i potvrde suda koji je tad bio nadležan za ovakve slučajeve.
Šta dalje?
– Poštovaćemo odluku suda, kakva god da bude, ali smo svesni da će proces trajati godinama, što otežava naše funkcionisanje. Prošle godine u aprilu smo podneli tužbu za dokazivanje prava na korišćenje imovine. Svemu ovome je prethodilo suđenje između opština Savski venac i Voždovac oko toga ko je više uložio. Sud je presudio da je sportski centar vlasništvo Savskog venca, ali je Apelacioni sud preinačio odluku i sve ovo dodelio Voždovcu iz razloga što Savski venac nije dovoljno dokazao koliko je uložio u sve ovo.
Niko ne plaća
Kakav je sad odnos sa čelnicima opštine Voždovac?
– Očekivali smo korektan odnos sa opštinom dok se ne reši taj spor, komšijsku saradnju, međutim krenuli su žestoki napadi na Partizan. Oni su odmah počeli da zovu naše zakupce, bez našeg znanja, da pređu kod njih sa plaćanjem zakupa. U međuvremenu su se svi, osim jednog zakupca vratili kod nas, ali mi i na tom jednom gubimo oko 15.000 evra mesečno, što je za nas ogroman novac.
Bilo je još nekih pokušaja?
– Prošle godine u januaru smo gospodin Šoštar i ja bili na sastanku u MUP-u gde su od nas tražene godišnje ulaznice za sve penzionere sa teritorije opštine Voždovac. Do realizacije ugovora je odmah došlo, ali do naplate nije nikad, iako smo cenu snizili na samo 11.000 dinara za godišnju kartu. Imali smo obećanja da će to biti kompenzovanje kroz revidiranje dugova prema javnim preduzećima, ali do toga nije došlo. Predsednik opštine je na kraju rekao da neće to da plati zato što smatra da je bazen vlasništvo opštine Voždovac. Zbog toga nam je propala praktično cela prošla sezona. Mi smo obezbedili mazut, grejanje bazena, recepciju, uložili sredstva, a na kraju smo zbog toga zapali u još težu situaciju. Ako nam uzmu zaradu od bazena, ako nam uzmu zaradu od zakupa lokala, pa kako mi da funkcionišemo? Zbog blokade računa nisu nam uplaćeni bonusi za prethodne dve godine, koji se dodeljuju na osnovu izuzetnih rezultata, a mi smo osvojili dve duple krune. Kako da izađemo iz blokade ako nam novac ne leže na račun?
Poruka za kraj…
– Država mora da preduzme ozbiljne korake, da sednemo i svi zajedno vidimo kako ovo može da se reši. Pisali smo svima redom da vidimo kako će klub funkcionisati dok traje sudski spor sa opštinom Voždovac, a on će trajati godinama. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić nam je rekao da se, ipak, obratimo opštini Voždovac, iako smo u sporu. Imali smo u januaru sastanak sa gradskom sekretarkom za sport Draganom Pešić-Belojević na kom nam je obećano da će se neke stvari rešiti, ali sve je ostalo na tome – zaključila je Tatijana Rakas.
Ukinuti izvori finansiranja
Partizan je do pre samo nekoliko godina bio finansijski jak…
– Koliko je klub iz godine u godinu u težoj situaciji pokazuju i budžeti, nekad su bili od 1,3 do 1,7 miliona evra. Sad je to višestruko manje, jedva dobacimo do 500.000, i to sa prihodima koji nisu naplaćeni. Situacija je postala neizdrživa. Država mora da interveniše, drugog spasa nam nema. Mi nemamo nikakav prihod, nemamo nijednog sponzora, imamo spor sa Gradom Beogradom i opštinom Voždovac oko imovine. Bili smo primorani da uđemo u sudski proces da bismo dokazali da je ovo naša imovina, o čemu su mišljenje dali i najbolji pravnici i advokati. Kad imate imovinu, imate i mogućnost da podignete neke kredite, imate sredstva kojima garantujete povraćaj novca. Mi nemamo sad imovinu u formalno-pravnom smislu zbog ovog spora, ruke su nam vezane. Država je ranije decenijama pomagala Partizan i na način što su najveća javna preduzeća od nas, preko sindikata, po povlašćenim cenama uzimala godišnje ulaznice za bazen za zaposlene, čija je cena bila manja od jednog evra dnevno! Tu smo imali korist i mi i država i zaposleni, jer je poznato koliko je plivanje zdrav sport. U jednom trenutku je sve to prestalo, što je težak udarac za nas – istakla je Tatijana Rakas.
Novi klub
Ima li rešenja?
– Najlakše rešenje za nas je da se ugasimo i otvorimo novi klub, da ga nazovemo BVK Partizan ili nekako drugačije, ali to bi značilo da gubimo sve ove trofeje i celu istoriju. Preveliki je to ulog, a niko od nas nema pravo da to uradi, niko ne bi smeo da ponese tu sramnu odgovornost – ističe Tatijana Rakas.
Šoštar o etiketiranju
Predsednik kluba Aleksandar Šoštar tvrdi da većina ljudi nije svesna koliko je situacija alarmantna:
– Mnogo puta smo pokušavali da javnosti predstavimo tešku situaciju u kojoj se nalazimo. Pokušavali smo to da predočimo na jedan normalan način, a ako to bude malo agresivnije odmah budemo etiketirani kao da smo protiv nekoga ili nečega, a mi samo želimo da nam se omogući da preživimo. Da se razumemo, ne bi cvetalo cveće ni da nemamo taj spor sa opštinom Voždovac, ali bi bilo mnogo lakše.
Negativna reklama
Klub je ostao bez sponzora, a novi se ne naziru.
– To je logično, pošto niko ne želi da mu se povlači ime u negativnom kontekstu. Kompanije koje mogu da budu sponzori se plaše negativne kampanje jer je klub, kojem pomažu, u blokadi. To nikome nije od koristi.
Dug 3,3 miliona evra
Koliki je sada dug Partizana?
– Oko 400 miliona dinara, odnosno 3,3 miliona evra. Skoro 90 odsto duga odlazi na Poresku upravu i javna preduzeća kao što su EPS, Toplane, Beogradski vodovod i Gradska čistoća. Oni su nas i blokirali, ali ne da bi nam napravili štetu, već da dug ne bi zastario. Moraju po zakonu da štite svoju imovinu i tu nema ništa sporno.
Sledi i objašnjenje kako je došlo do tolikog duga:
– Mi struju i ostale troškove nismo plaćali od 2011. kad smo poslednji put osvojili titulu prvaka Evrope. I znate kako to onda ide lagano. Na balkonu, na prijemima… uvek se obećavalo da će ti resursi koji idu preko države biti regulisani preko javnih preduzeća i da sa tim neće biti problema, samo što nikada ništa od toga nije stavljeno na papir. Bivša uprava nije plaćala račune verujući da će država to regulisati, ali to se nije desilo i dug se nagomilavao i povećavao.
Iznedrili svetske asove
Na desetine najboljih svetskih vaterpolista svih vremena poniklo je ili igralo u Partizanu u nekom delu karijere. Između ostalih to su: Igor Milanović, dva Aleksandra Šoštar i Šapić, Mirko Sandić, Dušan Popović, Milorad Krivokapić, dva Dejana Savić i Udovičić, Danilo Ikodinović, Zoran Avramović, Jugoslav Vasović, Nenad Manojlović, Vladimir Vujasinović, dvojica Nikola Stamenić i Kuljača, Slobodan Nikić, Igor Gočanin, Vanja Udovičić, Živko Gocić, kao i sadašnji reprezentativci ovenčani svetskom slavom i brojnim medaljama: Filip Filipović, Andrija Prlainović, Gojko Pijetlović, Dušan Mandić, Milan Aleksić, Branislav Mitrović…
Jelenić odmaže umesto da pomaže
Viktor Jelenić, predsednik VSS, razočarao je ljude iz Partizana.
– Jelenić je otišao kod predsednika opštine Voždovac, sa kojim smo mi u sporu, gde je dobio obećanje da će reprezentacija besplatno trenirati na našem bazenu. Većina vaterpolista su naša deca i najmanji problem je da treniraju na Banjici. I to po veoma povlašćenim cenama, samo koliko da se pokriju naši troškovi za grejanje i struju. Na kraju nam ni to nije plaćeno, ostali smo uskraćeni za četiri miliona dinara, što je nama dovoljno da preguramo skoro pola sezone. Jelenić nam je rekao da će nam to biti plaćeno kad dobijemo sudski spor, a svi znaju da on može da traje dve, tri, pet, pa i 10 godina. Pa, kakva nam je to onda pomoć od Saveza, kad nas tim potezom još više gura u dubiozu – pita se Tatijana Rakas.
Svi donatori dobrodošli
Apel za spas kluba prepoznali su mnogi ljudi širom Srbije i dijaspore, koji donacijama pokušavaju da olakšaju izuzetno tešku situaciju.
– Želim da iskoristim priliku da se zahvalim svim donatorima, iz svih krajeva sveta, među kojima je bilo i onih koji ne navijaju za Partizan. Hvala im što su prepoznali naš apel i pomogli nam. Donacije nisu dugoročno rešenje, ali svakako olakšavaju izuzetno tešku finansijsku situaciju. Sav novac od donacija preusmeravamo za grejanje bazena, jer bez toga definitivno ne možemo da funkcionišemo – rekla je Tatijana Rakas.
TROFEJI
7 titula prvaka Evrope: 1963/64, 1965/66, 1966/67, 1970/71, 1974/75, 1975/76, 2010/11.
1 Kup pobednika kupova: 1990/91.
1 Trofej LEN: 1997/98.
2 Superkupa Evrope: 1990/91. i 2010/11.
1 Mediteranski (KOMEN) kup: 1989.
2 Evrointer lige: 2009/10. i 2010/11.
29 titula prvaka države (17 u SFR Jugoslaviji, dve u SR Jugoslaviji i 10 u Srbiji)
26 nacionalnih kupova (12 u SFR Jugoslaviji, pet u SR Jugoslaviji, devet u Srbiji)
