Da je herojska bitka dvogodišnjeg Marka Magića iz Melburna, kome je prošle godine otkriven retki tumor – visokorizični neuroblastom – i nemogućnost njegovih roditelja da obezbede ogromnu sumu novca za njegovo lečenje u Americi, dirnula u srce mnoge ljude širom sveta, dokaza je sve više.
U prilog tome govori svakodnevna podrška Marku i njegovoj porodici, koja stiže i od čitalaca “Vesti”, naših mnogobrojnih zemljaka koji žive u dijaspori, od Australije, preko Evrope, pa sve do Amerike.
Naime, od naše prve priče o Marku i njegovoj borbi protiv bolesti, objavljene u rubirci Humanitarni most, do danas je prikupljeno preko 100.000 dolara, ali to je daleko od potrebnih 350.000 za vakcinu protiv širenja neuroblastoma, koju je proizvela njujorška klinika Memorial Sloan Kettering. Lečenje od ove bolesti je još uvek u eksperimentalnoj fazi, zbog čega Australija ne pokriva troškove lečenja, pa nažalost sav novčani teret mora da snosi porodica.
Tokom posete naših reportera porodici Magić protekle nedelje, mali Marko se pripremao za četvrti ciklus hemoterapije. U međuvremenu stigao je u bolnicu, a njegova mama Jelena podelila je na fejsbuk strani (Markosmile) potresne utiske, kao i sve ono što im predstoji kako bi sina otrgli iz kandži opake bolesti:
“Sedim u bolničkoj sobi, a Marko gleda crtane filmove i ‘čačka nos’, kao da nema nijednu brigu na svetu. Dok se nevino igra, Andrija i ja moramo doneti neke odluke od kojih se ‘stomak grči’, a koje se tiču njegovog predstojećeg lečenja, koje bi potencijalno moglo da odluči između života i smrti. Doktori su nam rekli da preispituju odluku da ga pošalju na dve transplantacije kostne srži. Očigledno, s obzirom na to koliko je dobro reagovao na hemoterapiju, oni veruju da bi bilo jednako efikasno obaviti jednu transplantaciju i spasiti ga od prekomernog trovanja povezanog sa još dva ciklusa hemoterapije. Čini se da je to odličan savet, ali oni tek treba da nam pruže dokaze na kojima se takva odluka zasniva. Klinička ispitivanja sprovedena u nekoliko vodećih bolnica u SAD ukazuju da su dve transplantacije poželjna opcija za sve slučajeve neuroblastoma visokog rizika. Šta da rade roditelji u ovom slučaju? Sa jedne strane, ako ima samo jednu transplantaciju, biće mnogo niži rizik od razvijanja teških dugoročnih nuspojava, kao što su kašnjenja u razvoju, sekundarni rak, hronični bol itd…
Ali, imaće takođe i veću šansu za recidiv i potencijalno umiranje od bolesti, a ako bude imao dve transplantacije, to bi donelo mnogo veće šanse za opšte preživljavanje, ali sama procedura ima 10 odsto smrtnosti i povezana je sa mnogim kratkoročnim i dugoročnim ozbiljnim zdravstvenim problemima. Imamo oko tri nedelje da donesemo odluku. Mislim da je najbolje što mogu da zaboravim ostatak dana. Pridružiću se Marku u njegovoj detinjoj bezbrižnosti. Danas je Aleksin četvrti rođendan, uskoro će biti ovde. Imaćemo malu zabavu u bolničkoj sobi (deca stvarno ne zanimaju gde, dokle god postoji torta). Pevaćemo srećan rođendan, smejati se i biti normalna porodica. Podsetiću sebe da živim u trenutku ili bar na nekoliko trenutaka ovog popodneva. ”
Životna drama Magića je počela prošle godine u aprilu, koji sve do decembra nisu znali tačan uzrok Markovim stomačnim tegobama kada je uoči drugog rođendana hitno operisan u Dečjoj bolnici, a tumor za koji je rečeno da je “niskog rizika” odstranjen je iz stomaka. Međutim, ubrzo roditelji su primetili da Marko otežano hoda i hramlje i da mu je sve lošije, da bi na kraju bilo ustanovljeno da se rak vratio i proširio na kosti i kostnu srž. Tada je dijagnostikovana četvrta faza neuroblastoma. Lekari nisu imali previše utehe za Markove roditelje, pa su im saopštili da u Australiji samo 40 do 50 odsto dece nakon terapije uspe da preživi ovaj oblik raka.
Svaki dan je novi izazov u porodici Magića, ne zna se kako će biti Marku, da li će imati bolove, kako će organizam reagovati. Pored svega, Andrija redovno odlazi na posao, starije sinove Aleksu (3) i Petra (7) mora da vozi u vrtić i školu. Ali kaže, njemu i Jeleni, ništa nije teško kako bi Marku obezbedili ozdravljenje.
– Srećni smo svaki dan kad smo zajedno kao porodica. Petar zna da nam je Marko bolestan, pitao nas je da li će da umre ili da li će biti bogalj. Mlađi Aleksa, ili kako ga zovemo Boba, još ne shvata šta se dešava. Zna da su mama i Marko često odsutni od kuće i da su u bolnici. Trudimo se da se igramo s njima, da im sve ugodimo, posvećujemo im svu pažnju, vodimo ih na tenis, druže se s decom. Teško nam je, ali deci moramo da obezbedimo i normalan život – kaže Markov otac.
Činimo sve da usrećimo decu
Markov otac Andrija kaže da tek kada se ode u bolnicu i vide patnja i bol dece, potpuno se promeni pogled na ceo život.
– Ljudi čuju i pretpostavljaju koliko je teško, ali dok ne odeš i ne provedeš nekoliko dana i ne vidiš koliko su ta dečica bespomoćna ne znaš kako je zaista. Ja mom Marku ne mogu da dam ni bubreg ni kostnu srž, iako bih želeo. Ništa ne mogu da uradim, osim da se trudim da ga učinim srećnim i svakog dana pomognem da uživa u životu sa svojom braćom. Moramo da budemo hrabri. Imamo njih i moramo da se borimo – u suzama kaže Andrija.
Instrukcije za pomoć
Ukoliko želite da pomognete porodici Magić da svog sina otrgne iz kandži bolesti, donacije se mogu uplatiti na sledeći način:
Kreditnom karticom preko sajta GoFundMe – https://www.gofundme.com/markosmile
Direktnim bankovnim transferom – Account Name: Marko Magic
Bank: National Australia Bank
BSB: 083-054
Account No: 53-400-4612
Za više informacija možete se obratiti i direktno porodici Magić putem Facebook stranice “Marko’s Smile” :
https://www.facebook.com/markosmile/
PayPal
http://markosmile.com/
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
