Dve i po decenije čitaoci “Vesti” i drugi dobrotvori iz celog sveta pomažu siromašnom Novopazarcu Vukomiru Tomoviću koji sam, bez pomoći grada i države, brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu.
Među stalnim štićenicima našeg Humanitarnog mosta iz ovog kraja, kojih je više od stotinu, Vukomir, Ivan i Predrag imaju najduži staž. Samo je Hidajet Pljakić iz okoline Tutina duže na stranicama “Vesti” i na listi za pomoć dobrih ljudi.
Kad god su bili u nevolji, kad su ostajali bez hleba, lekova i svetla, Vukomiru, Ivanu i Peđi stizale su, obično u “minut do 12”, povremene donacije iz dijaspore, najčešće iz Australije, koje su ih “vraćale u život” i pomagale im da se prehrane, leče, ugreju i opstanu u svom domu u prigradskom naselju Čestovo, koji su im svojevremeno svojim prilozima izgradili naši čitaoci.
Bolest uzela maha
Vukomirov mlađi sin Predrag bio je jedno vreme smešten u Specijalnoj bolnici za lečenje obolelih od mišićne distrofije Novopazarska banja gde je osim redovnih terapija i lekova imao i stalnu brigu i negu, što je olakšavalo brigu o drugom sinu Ivanu. Međutim, ova ustanova dugo je bila u kovid-sistemu, pa je većina bolesnika morala da ide kući ili da traži neki drugi smeštaj, što je siromašnim Tomovićima donelo ogromne nevolje. Od kraja prošle godine Predrag je ponovo u ovoj bolnici, za sada privremeno, ali i to mu mnogo znači.
Ogrev najpotrebniji
Samo za drva Vukomiru će tokom septembra trebati oko 1.000 evra, za struju 200-300 evra, lekove i pelene bar 300 evra.
– Ogrev nam je svake jeseni najveća muka i briga. Ivanu i Predragu potrebna je topla kuća, grejanje nam radi i po osam meseci, pa puno drva potrošimo. Nekad se metar drva mogao kupiti za 40-50 evra, sada su cene udvostručene – žali se Vukomir i nada da će mu dobrotvori, koji mu pomažu dve i po decenije, a možda i neki novi, priteći u pomoć i ove jeseni.
