Akcije zastrašivanja, otvoreni rasizam i napadi na vladu — Pentagon je ozbiljno zabrinut zbog porasta ekstremizma u vojsci. Prema izveštaju, u američkim oružanim snagama se naglo povećava broj radikalno nastrojenih vojnih lica, uključujući rasiste, fanatike i neonaciste, što predstavlja opasnost za vlasti i obične Amerikance.
Autori dokumenta ne navode tačan broj radikala u vojsci. Ali ističu da ekstremističke grupe jako cene aktivna vojna lica, jer je njihovo iskustvo i znanje veoma važno za uspeh takozvanih vojnih operacija protiv stanovništva sopstvene zemlje.
Fanatici – problem broj 1
Vojnici i oficiri su desetinama puta osumnjičeni ili optuženi za veze sa ekstremistima. Tako je policija 2018. godine uhapsila člana Nacionalne garde, koji je bio i član neonacističke grupe. On nije bio samo deo zabranjene organizacije, već je bio umešan i u ilegalnu prodaju i skladištenje eksploziva. Osuđen je na pet godina zatvora.
Njegovi istomišljenici su planirali da preurede uspostavljeni društveni sistem u korist bele rase. Isplanirali su scenarije za nekoliko napada i izvršili pet ubistava. Ekstremisti su hteli da poremete sistem snabdevanja vodom i električnom energijom u nekoliko američkih gradova. Pre raspuštanja 2020. godine, grupa se sastojala od oko 80 aktivnih članova.
Vlasti su 2018. godine privele veterana oružanih snaga koji je obučavao grupu — podučavao je radikale u pucanju, rukovanju vatrenim oružjem i ručnim bombama. Bivši pripadnik vojske je pozvao članove organizacije da služe vojsku kako bi stekli posebne veštine i koristili ih u vojnim akcijama protiv američke vlade.
Druga ekstremistička organizacija koja je popularna među američkim vojnicima broji oko 500 ljudi. Osnivač je bivši marinac. Vojnici koji su se pridružili propagiraju radikalnu ideologiju među svojim kolegama i održavaju „predavanja“ studentima.
Cilj je rasna segregacija i bolji svet za belce. Sredstva uključuju legalni prodor u američki politički sistem i vrbovanje predstavnika medija. Članovi organizacija komuniciraju na društvenim mrežama, koristeći privatne prepiske. Poznato je da grupa ima svoje „filijale“ u 36 država.
Posebni znaci
O problemu ekstremizma u vojsci počelo se govoriti nakon što je nekoliko desetina bivših i sadašnjih vojnih lica optuženo za umešanost u nerede na Kapitol hilu 6. januara. FBI je napad na Belu kući klasifikovao kao unutrašnji terorizam.
Identifikovati ekstremiste u vojsci nije tako lako kao što zvuči. Rasisti i nacionalisti pažljivo skrivaju svoje stavove i dele planove samo sa ljudima od poverenje. Da bi se prepoznali međusobno, oni nose odeću sa određenim logom ili imaju tetovaže koji ne privlače pažnju ljudi koji nisu upoznati sa situacijom. Na primer, članovi jedne od neonacističkih grupa na podklatici imaju istetoviran modifikovani amblem divizija Trećeg rajha.
Još ozbiljniji problem vojnog ekstremizma su pojedinačni fanatici. Oni se ne pridružuju zajednicama, ali se čvrsto pridržavaju ekstremističkih i rasističkih stavova, posećuju forume i okupljanja nacionalista i vode kampanje na internetu.
Na primer, takozvani Boogaloo boys se pripremaju za drugi građanski rat i svrgavanje vlade. Oni su masovno naoružani, kupuju municiju i uniforme, a mnogi imaju čitave arsenale vojnog oružja. Treniraju za preživljavanje u ekstremnim uslovima, izučavaju borilačke veštine, kao i taktike ratovanja.
Nekoliko ovih ekstremista (veterana i aktivnih vojnih lica) policija je uhapsila zbog ubijanja crnaca, posedovanja eksploziva, pa čak i zbog prosleđivanja teroristima poverljivih podataka o razmeštanju vojnih jedinica i o njihovim aktivnostima.
Neki su išli do kraja
Ekstremizam u američkoj vojsci ima dugu istoriju. Štaviše, mnogi radikali su svoje ideje ostvarivali ili su bili na nekoliko koraka od cilja.
Na primer, bivši poručnik marinaca, a zatim obalske straže Kristofer Pol Heson, bio je inspirisan terorističkim napadom Norvežanina Andersa Brejvika. On je maštao da čitav severozapad Sjedinjenih Država pretvori u potpuno belački region. A da bi to učinio, planirao je izgleda da uništi skoro sve stanovnike Zemlje. Ekstremista je kupio ogromnu količinu oružja. U njegovoj kući je pronađeno na desetine automatskih pušaka, sačmarica i pištolja. On je takođe razrađivao planove za biološke napade širenjem virusa španskog gripa, kuge i antraksa.
A 2009. godine, u bazi Fort hud, vojni psihijatar major Nidal Malik Hasan je ubio 13 i ranio 30 kolega. On je bio poreklom Palestinac i kritikovao je američke vojne operacije protiv pripadnika iste vere. Kada su propale nade da će Barak Obama povući trupe iz Iraka i Avganistana, Hasan je izveo krvavi teroristički napad u medicinskom centru u kome je radio, gde je vojska prolazila lekarski pregled pre nego što je poslata na Bliski istok.
Neki potpadaju pod uticaj radikalnih islamskih grupa. Na primer, mlađi vojnik američke vojske Akajka Keng, koji se borio u Iraku i Avganistanu, pokušao je da islamistima prenese lične podatke svojih kolega i informacije o sistemu upravljanja vazdušnim prostorom, uputstva o metodama obuke boraca i neku tehničku dokumentaciju. Ispostavilo se da je šest godina podržavao i delio ideje terorista, dok je bio u vojsci.
Uprkos zabrani učešća u radikalnim pokretima, izuzetno je teško otpustiti ekstremistički nastrojenog vojnika u Sjedinjenim Državama. Stoga, Pentagon može samo da pokušava da iskoreni radikale prilikom prijema na služenje vojnog roka. Za temeljniju proveru, SAD planira da razvije dodatne testove i uključi specijalne službe.
