Njih troje će u februaru odmeriti snage, a gledaoci će odlučiti ko će nas predstavljati na Evrosongu. Kako komentarišu mnogi, kada je reč o srpskom predstavniku na najpoznatijem evropskom muzičkom takmičenju, Graja tu – vedri i oblači.
– Nije baš tako, niti je sve prepušteno meni. Što se tiče izbora pesama u to se niko nije mešao, ali o svemu ostalom – o izboru kandidata konsultovao sam se sa Beotonom i RTS-om. Odluka da kandidati budu Aleksa Jelić i Bojana Stamenov bila je zajednička, dok je Danica Krstić postala kandidat na audiciji koja je bila transparentna. Znači, sve je bio zajednički izbor, a odgovornost je moja. Ali, od odgovornosti nikad nisam bežao i nemam ništa protiv da nosim taj teret na plećima – kaže Graja.
Šta to ima Aleksa Jelić što nije imao, recimo, Sale iz Tropiko benda sa kojim ste dugo pregovarali?
– Svako ima ponešto. Kad čovek počne da radi krene od jedne ideje. U hodu shvati da to nije to, da neke stvari treba menjati. Tropiko jeste bio jedan od ozbiljnih kandidata za mušku pesmu, ali smo zajedno došli do toga da ipak ne pravim pesmu za njih. Aleksa je, po meni, sjajno rešenje. Talentovan je, interesantan, jedno vreme je živeo u Španiji i ono što je vrlo bitno, potiče iz dobre muzičke porodice, a krv nije voda.
Mnogi misle da bi nas na Evrosongu najbolje predstavljale Ceca Ražnatović ili Jelena Karleuša…?
– Sa Jelenom sam pričao, postojala je neka ideja, ali nismo daleko stigli u pregovorima. Pričao sam sa mnogim ljudima u poslednja tri meseca. Sa nekima se posle toga nisam ni čuo, na neke sam ozbiljnije računao pa smo probali i u studiju. Znam da postoji ta fama da na Evrosong šaljemo anonimne pevače, ali šta uopšte znači "afirmisani pevač"? Za mene Bojana Stamenov i Aleksa Jelić nikako nisu anonimni pevači. Danica Krstić, iako ima 19 godina, već dve godine peva u amsamblu Balkanika Sanje Ilića i ima značajnu karijeru u etno vodama po Evropi.
Mislite da Evropa ne bi pala na šarm Cece ili Jece?
– Evrosong nije takmičenje afirmisanih pevača u smislu da na njemu učestvuju najpopularniji pevači svake zemlje. Procena je da prosečan građanin, koji će uzeti telefon u ruke i poslati svoj glas SMS-om iz Finske ili Kazahstana ne zna mnogo, ili čak ništa o našoj muzičkoj sceni. Njemu je ime Cece Ražnatović ili Jelene Karleuše isto kao ime Danice Krstić ili Bojane Stamenov. Evrovizijsko iskustvo iz 2007. godine me uči da stvari malo drugačije gledam. Marija Šerifović tada nije bila zvezda u Srbiji, da vas podsetim. I tada je bilo kritika – ko je ona, zašto baš ona, ne treba ona. A eto, napravili smo najveći uspeh na ovim prostorima pobedom na Evrosongu.
Mnogi na estradi bili su ubeđeni da ćete odabrati nekog od Grandovih pevača…?
– Neću da kažem da grandovci nisu bili u igri, ali ne bi bilo fer da sad otkrivam imena. U Grandu ima kvalitetnih pevača i dobrih ljudi. Pričao sam sa nekima od njih, sa nekima imam konstantnu saradnju. Podvlačim – to su dobri ljudi, jer sa lošim ljudima ne mogu da sarađujem. Ne delim pevače na grandovce i negrandovce – kaže Graja.
Marija Mihajlović je kritikovala i rekla "da se odlazak na Evrosong pretvorio u privatnu prćiju nekoliko umišljenih likova…" Kako reagujete na takve primedbe?
– Ne obazirem se. Kada bih razmišljao na to ko šta kaže, ne bi mi ostalo vremena za rad. Svako ima pravo na svoj stav i svoje mišljenje. Demokratska smo zemlja, zar ne? Neka priča ko šta hoće. Mariju cenim, izuzetno poštujem njen rad i to je sve što imam da kažem.
