Politika i dalje deli novac preko Fonda za razvoj, zaključio je u najnovijem izveštaju vladin Savet za borbu protiv korupcije.
Od 2007. do lane podeljeno je 793 miliona evra, ali nije došlo ni do povećanja zaposlenosti, niti su podignute nove fabrike, čemu su inače bile namenjene te pare.
Novac je uglavnom odlazio poslovnim ljudima koje javnost u Srbiji doživljava kao tajkune, u prvom redu Delta Holdingu Miroslava Miškovića, ali i ABS Minelu Nenada Popovića, te Rundapu Vojina Lazarevića, te kompaniji FMP na čijem je čelu Nebojša Čović, ili MK Komercu Miodraga Kostića, Ju Pointu Zorana Drakulića i Pinku Željka Mitrovića. Nije novost da mnoge stvari u Fondu ne valjaju.
|
Izveštaj u tužilaštvu
Nenaplativo pola zajmova |
Štaviše, iz samog vrha države je lane pokrenuto nekoliko krivičnih prijava, a tadašnji ministar privrede Saša Radulović čak je najavio i ukidanje Fonda i srodnih organizacija koje su ispumpavale pare bez kontrole, a svakako bez vidljivih efekata.
Međutim, umesto da sa državnih jasala odleti Fond, odleteo je ministar Radulović.
Uprkos razumnim sumnjama niko iz Vlade koja upravlja Fondom, niti iz samog Fonda nije građanima objasnio na kakve se to razvojne projekte troši novac građana.
U ostavci je ministar Radulović između ostalog objasnio i šta je bila kap koja je prelila njegovu čašu.
– Direktno su iz kabineta (Aleksandra Vučića) i bez znanja Ministarstva privrede išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme – napisao je Radulović, ukazujući da su čak i oni koji su na vlast dolazili zaklinjanjem u borbu protiv korupcije legli na rudu kad su namirisali novac.
Fond je brzo odgovorio Raduloviću i naglasio da na organe upravljanja te institucije nije vršena nikakva vrsta pritisaka iz kabineta Vučića i da Fond funkcioniše samostalno.
"Sve odluke su donosili organi upravljanja – direktor i Upravni odbor, u skladu sa svojim nadležnostima. Vlada je u skladu sa zakonom kontrolisala rad Fonda neposredno, kroz rad najvišeg organa, Upravnog odbora, koga čine ministri, odnosno državni sekretari resornih ministarstava", navodi se u odgovoru Fonda.
I zaista pravo je čudo kako se to vlada uopšte ljutila na Fond, kad su u njegovom upravljanju učestvovali ministri. Danas Upravnim odborom Fonda predsedava ministar privrede Dušan Vujović, a u njegovom sastavu su još i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, ministar spoljne trgovine Rasim Ljajić, bivši ministar finansija Lazar Krstić, te ministar rada Aleksandar Vulin i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković.
Postavlja se pitanje da li je Srbiji uopšte potreban takav Fond za razvoj. Pojedini privrednici su se više zalagali za razvojnu banku, ali ni ta ideja ne garantuje neselektivno trošenje novca kroz kredite. To dokazuje primer propale Agrobanke i drugih državnih banaka koje su na rubu propasti. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dana Popović tvrdi da bi i Razvojna banka služila razvoju korupcije.
Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište i savetnik bivšeg ministra privrede Radulovića takođe je protiv Razvojne banke.
– Nakon loših iskustava sa Razvojnim fondom, Razvojnom bankom Vojvodine i domaćim bankama, dok ne napravimo ovde normalan sistem, nama ne treba još jedna avantura sa Razvojnom bankom – objašnjava Stevanović.
Treba reći i da se privreda Srbije u prethodnom periodu finansirala, pomagala, subvencionisala iz mnogih izvora – Fond za razvoj, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Nacionalna agencija za regionalni razvoj, tako da će država morati ozbiljno da se preispita kome i po kojim kriterijumima deli novac građana.
