I ove godine je na Bogojavljenje u Minhenu organizovano plivanje za Časni krst.
U hramu Svetog Jovana Vladimira, posle bogosluženja osveštana je bogojavljenska vodica a onda su sveštenici protojerej Bojan Simić, protojerej Ilija Romić i jerej Dragiša Jerkić došli na Rimsko jezero, u delu grada gde je nekada bio aerodrom.
Podrška publike
Tu ih je dočekalo tridesetak uglavnom mladih, a svakako hrabrih sugrađana, spremnih da plivaju za Časni krst. Tu je bila i grupa naših ljudi koji su bili podrška “kupačima” u ledenoj vodi. Pored zaleđenog jezera sveštenici su posle molitve blagosiljali učesnike plivanja a protojerej Bojan Simić, starešina hrama ih je tri puta pozdravio rečima “Bog se javi” a oni i prisutni su mu odgovorili “Vaistinu se Bog javi”. Sveštenik je poželeo učesnicima dobro zdravlje a onda su ovi zagazili u ledenu vodu i posle kraćeg zadržavanja u njoj izašli nagrađeni aplauzima prisutnih koji su sve to posmatrali.
Nastavak tradicije
Sveštenik Bojan Simić je najmlađem učesniku Relji Budiši darivao časni krst. Iako je bilo hladno i sa temperaturom ispod nule, niko od učesnika nije propustio priliku da se fotografiše zajedno sa sveštenicima a onda i sa članovima porodica i prijateljima. Učesnici “plivanja” su uz pozdrav sa tri prsta razvili zastave Republike Srbije i zastavu na kojoj je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije uz poruku “Nema predaje”. Ovo okupljanje na Bogojavljenje je nastavak tradicije koja se u Minhenu neguje nekoliko godina i ima sve veći broj poklonika, naročito među mladim ljudima.
Veliki praznik
Jedan od njih je i Relja Budiša, rođeni Banjalučanin koji je kao najmlađi dobio časni krst ove godine.
– Dolazim iz Republike Srpske, iz Banjaluke. Imam 18 godina, treniram vaterpolo i treći put plivam na Bogojavljenje za Časni krst. Zadovoljstvo mi je i radostan sam da na ovaj veliki praznik dobijam ovaj krst – rekao je Relja Budiša vidno uzbuđen i nagrađen aplauzom ostalih učesnika i prisutnih.
Zagrevanje rakijom
Pre ulaska u hladnu vodu na kojoj je polomljen i očišćen led, mnogi od učesnika su se zagrevali rakijom, a onda po izlasku iz vode nastavilo se sa “zagrevanjem”. Primali su čestitke za zaista hrabar čin i spremnost da i po velikoj hladnoći uđu u zaleđeno jezero.
