Čaša cara Dušana i tanjir patrijarha Arsenija IV neki su od izuzetnih predmeta koji se mogu videti na izložbi “Između trpeze i sofre. Metalne posude od 13. do 19. veka u zbirkama Narodnog muzeja Srbije (NMS)”.
“Izložba u NMS-u je idealna prilika, s obzirom na praznike kada se većina nas okuplja oko svojih trpeza, da se dođe i vidi kako su nekada u prošlosti izgledale gozbe, kakvo je posuđe korišćeno”, rekla je Tanjugu kustoskinja Ivana Lemkul.
Autorke izložbe, koja traje do 7. aprila u NMS-u, muzejska savetnica Branka Ivanić, viša kustoskinja Nataša Cerović i Lemkul odabrale su 81 posudu, čaše, tanjire i drugo, koje su sakupljane tokom perioda od 150 godina.
Lemkul je istakla da je metalno posuđe u prošlosti bilo stvar prestiža i sredstvo za isticanje statusa i klasne pripadnosti vlasnika, pre svega ono od plemenitih metala, poput srebra.
Prema njenim rečima, veliki broj izloženih posuda je ukrašen i pozlatom i vrlo bogatom dekoracijom, a najstariji primerci datiraju iz početka 13. veka.
Izložba sadrži i veliki broj predmeta iz 14. i 15. veka, a osim srebrnih, predstavljene su i posude od obojenih metala, bronze, bakra, olova i mesinga, koje su korišćene svakodnevno kako za posluženje hrane, tako i za njeno čuvanje.
Na izložbi “Između trpeze i sofre” mogu se videti predmeti gotovo identični onima koji su i danas u upotrebi u pripremi hrane, poput kotlića ili avana, a Lemkul je dodala da se neke posude, poput srebrnih čaša, više u principu ne koriste.
“Od antike je bilo ustaljeno da se za piće, za nazdravljenje, koriste naročito srebrne posude, dosta plitke za naše današnje shvatanje čaša”, kaže Lemkul.
Dodaje da mi danas, kada kažemo čaša mislimo na staklene, duboke posude, a da su u srednjem veku korišćene plitke srebrne i zlatne čaše kojima se nazdravljalo u svečanim prilikama.
Prema njenim rečima, takav je primer srebrne pozlaćene čaše cara Dušana (1308-1355), nađene u crkvi u Drenovi, opština Kavadarci, u Severnoj Makedoniji.
“Na dnu ima predstavu dvoglavog orla, koja je okružena natpisom ‘U Hristu Bogu blagoverni car Stefan’ i takođe je ukrašena motivima hrastovog lista, koji je karakterističan i za gotičku umetnost”, istakla je kustoskinja.
Izložba pokazuje, između ostalog, tanjir sa imenom patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente (1698-1748), predvodnika Druge seobe Srba, srebrnu čašu “smernog Sergija” iz 17. veka, nekada u riznici manastira Dečani i čašu sa predstavama fantastičnih životinja iz 15. veka iz Banatske Dubice.
Lemkul je izdvojila kao zanimljivu i posudu otkrivenu na arheološkom lokalitetu Stobi u Severnoj Makedoniji, koji je čuven kao antičko nalazište, ali je ovde izložena čaša nađena na prostoru severne bazilike i datuje se u 14. vek.
“Vrlo je zanimljiva, naročito što slične primere nalazimo ne samo u drugim muzejima, već i na predstavama u fresko slikarstvu. Kao na primer, na predstavi ‘Tajne večere’ u crkvi Svetog Nikite kod Čučera, gde možemo videti nekolicinu primera koji ponavljaju oblik koji se može videti na čaši”, rekla je Lemkul.
Neke posude su, s obzirom na vrednost materijala i na visok nivo zanatske i umetničke obrade, korišćene vekovima, a Lemkul ističe primer čaše otkrivene u selu Donji Branetići kod Rudnika.
“Na osnovu starijeg natpisa znamo da je proizvedena u 16. veku, ali drugi natpis po njenom obodu otkriva ime kasnijeg vlasnika, jeromonaha Serafima Markovića iz manastira Vraćevšnica, koji je na njoj ostavio natpis da je 1848. godine bila u njegovom vlasništvu”, rekla je Lemkul.
