Sve je vrvelo od potresnih emocija, na momente i suza, u čuvenoj Francuskoj 7, na promociji knjige „Krugovi života – gradonačelnik i Srpkinja”, autora Dese Burazor-Aslanidu iz Štutgarta.
Desa je, inače poznata široj javnosti po dugogodišnjem humanitarnom radu i aktivnostima da iz Nemačke u koju je otišla krajem devedestih pomogne Srbiju i njene građane u svim oblastima. U brojnim humanitarnim akcijama, imala je i pomoć svog tadašnjeg supruga gradonačelnika Baknanga (kod Štutgarta), sa kojim su ga spojili „Krugovi života”.
Za njega je prvi put čula pre odlaska u Nemačku, i to iz medija koji su u Srbiji izveštavali o Nemcu koji u ratnim uslovima pomaže Srbe.
Nekoliko godina kasnije su se upoznali, slučajno na jednoj humanitarnoj aukciji slika čiji je prihod bio namenjen za pomoć Srbiji, a on je, kako je napisala, kupio najskuplju ponuđenu sliku za 3.000 maraka.
Desa priznaje da je presrećna što se prvi put u svojoj zemlji predstavila kao pisac, posle brojnih promocija u Nemačkoj na kojima je, kao i u svakodnevnom životu branila istinu o Srbima i pričala o nečuvenim stradanjima Srba od ustaškog režima – na Kozari, Potkozarju, Jasenovcu, jedinom dečjem logoru u Jastrebarskom, o ratu devedestih, i raspadu bivše Jugoslavije, bombardovanju Beograda 1941, o NATO agresiji 1999, o Kosovu i svim mukama koje su nepravedno zadesile srpski narod.
Kako je zapisala u knjizi „srpski (a i jugoslovenski) političari su pametniji od nemačkih, ali oni – Nemci od dve države napraviše jednu jaču i veću, a naši od jedne šest slabih i, dalje nestabilnih”.
„Najsrečnija sam bila kad sam posle dolaska u Nemačku dobro naučila nemački i kada sam mogla sve to da im pričam i da im kažem, da, ja ću uvek moći da kažem da sam ponosna Srpkinja, a vi, zbog svega što ste činili u Drugom svetskom ratu, a i poslednje dve decenije i na političkom ratnim planovima nikada nećete reći da ste ponosni Nemac” – rekla je jednom prilikom Nemcu koji je kroz priču negirao krivicu Nemačke.
Prema rečima Miljurka Vukadinovića, Desa je zaista retka Srpkinja, koja je svojom knjigom odala prizanje i poklonila se senima svim svojim stradalim precima, ali i svim srpskim žrtvama od ustaške kame.
On je podsetio da je u Potkozarju, posle Drugog svetskog rata, prvi muškarac stasao za vojsku tek 1960. godine.
U recenziji za knjigu „Krugovi života – gradonačelnik i Srpkinja”, pokojni Radomir Smiljanić, jedan o najpoznatijih srpskih književnika napisao je da tragediju svog srpskog naroda i ličnu i porodičnu, Desa nosi u svakom segmentu svog života, da je odrasla sa tim, ali bez mržnje, već da razvija u sebi humanost i čovekoljublje.
O knjizi su govorili i Olivera Budimir, književnica i novinar i Dejan Mastilović iz Srpskog kulturnog društva Prosvjeta.
U sledećoj istraživačkoj knjizi, „Noć iza Berlinskog zida” koja ovih dana izlazi i u Srbiji, opisala je i patnje nemačkog naroda, posebno žena, iz svih uglova, kao i njihova stradanja,muke, silovanja, kada je Nemačka izgubila rat.
Šuma kao grobnica
Smiljanić je podsetio u recenziji citirao Desino pamćenje potresne priče njenog oca o stradanjima u krvavom ratu.
„Kozaru imam u malom prstu, poznajem svaku bukvu, hrast, jelku, lipu, svaki bunker, poznajem krvavu Kozaru po kojoj su rasute prazne kolijevke, ona je sva od pjesme, od jauka nemoćnih staraca i mladeži. Svi su nestali, odveli su ih u logore, mnogi su izginuli na kozaračkim brdima. Šuma je njihova grobnica. Za života štitila ih je od fašista i ustaša, a onda im je postala večna kuća. Nema ko da ih ožali, jer je njihove potomke zadesila ista sudbina… Kozara je primila u svoju utrobu više palih vojnika nego što je bilo bukvi u šumi. Gorela je i tinjala Kozara danima, sva crvena u plamenu. Hodao sam po Kozari krvavoj, po njenim svetim šumama…”
Zahvalnost predsednici Prosvjete
U Štutgartu je pre nešto više od mesec dana registrovano Srpsko kulturno društvo Prosvjeta za Nemačku, a Desa Burazor Aslandi je izabrana za predsednicu. Nije ni časa časila, i odmah je krenula u akcije.
Prvi projekat Prosvjete urađen je u saradnji sa Forumom kulture Grada Štutgarta. Taj grad je uplatio prošle nedelje1.000 evra Udruženju evropske inicijative poslovnih žena Evrožena. Čiji je osnivač Milva Ignjatović. Članice tog udruženja se bave anterijama – dizajnom, kreiranjem i vezom kako na izvornim modelimai nošnjama, tako i prenošenjem starih motiva na haljine i druge odevne predmete.
Osim pirotskih šara, tu su i kosovski vez, moravski, i niški vez za koji mnogi ljudi nisu znali da postoji.
Članice tog udruženja poklonile su, uz zahvalnicu za donaciju, i nekoliko takvih odevnih predmeta Desi Burazor Aslandi.
