Na pomen Švajcarske, većina ljudi u svetu pomisli na njene brendove: satove, sir, čokoladu… Međutim, malo je poznato da je ova alpska zemlja jedan od najvećih proizvođača cementa na planeti. Njen ponos je multinacionalna kompanija Lafarž Holcim, čije je sedište u Švajcarskoj, a koja posluje i u Srbiji. Važan podatak u prilog rekordne proizvodnje, ali i potrošnje cementa je da se u “zemlji sireva” godišnje po glavi stanovnika troši dva puta više cementa nego u SAD, Brazilu ili Francuskoj.
Toliko o ovom građevinskom materijalu koji nije baš omiljen među ekolozima jer njegova proizvodnja ispušta veću emisiju ugljen-dioksida od one koju zajedno puštaju u atmosferu celokupan avio-saobraćaj i svi teretni brodovi. U globalnoj računici cementare su krive za osam procenata ukupne emisije CO2 na našoj planeti.
Švajcarska je zemlja čiji stanovnici obraćaju posebnu pažnju na čistoću, pa samim tim i na uticaj zagađenja na klimatske promene. A šta sa cementom?
Dobra vest na tu temu stigla je iz Lozane, gde je na tamošnjem Tehničkom univerzitetu grupa naučnika otkrila način kako da bar donekle spase svoju zemlju od prljave industrije cementa, a da pritom ne ugasi proizvodnju. Njihov izum uspeva da smanji emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto. Sada se u švajcarskoj instituciji koja je zadužena za ispitivanje i proveru materijala ali i za naučna istraživanja (Empa) ubrzano radi na razvoju cementa na bazi magnezijuma koji bi vezivao ugljen-dioksid iz atmosfere.
Navodno će do 2050. godine ta grana industrije postati klimatski neutralna. Tako bar tvrdi Svetska asocijacija za cement i beton.
U međuvremenu je uz pomoć cementa izgrađeno mnogo veličanstvenih zgrada i sve to na svojim stranicama redovno objavljuje magazin “Graditi betonom” koji izdaje marketinška agencija Betonsvis.
Ovde bi došlo na red logično pitanje kako se u jednoj nevelikoj zemlji (gde dve trećine teritorije zauzimaju planinski venci) “slažu” fine proizvodnje satova, sireva i čokolade – sa cementarama.
Računica kaže da bi posle Kine i SAD, treće mesto na listi najvećih zagađivača zauzela država koja bi na svojoj teritoriji držala celokupnu proizvodnju cementa. Na planeti se inače godišnje proizvedu četiri milijarde tona sirovog cementa, a produkcija i dalje raste jer se gradi infrastruktura u brojnim zemljama u razvoju, pre svega u Aziji. Samo u periodu između 2011. i 2013. godine je u Kini potrošeno više cementa nego u Americi tokom celog 20. veka.
Još nema zamene
– Beton je jeftin, lako može da se napravi bilo gde i ekstremno je pogodan za raznovrsne građevinske poduhvate, kaže profesorka Karen Skrivener, šef laboratorije za ispitivanje građevinskih materijala pri već spominjanom Tehničkom univerzitetu u Lozani. Ona dodaje da beton igra glavnu ulogu u modernizaciji sveta i izvođenju ljudi iz faze siromaštva.
Pola tone po glavi
U Švajcarskoj se godišnje u proseku utroši 584 kilograma cementa po glavi stanovnika. A iza neimara ostaju velelepne građevine, od muzeja do porodičnih vila, a sve izgrađeno od betona. Posebno je pogodan i za rekonstrukciju starih građevina jer nudi čvrstinu koja će držati stare zidove.
