Ona ga je nasledila od svoje prababe Stamene Aleksić, kod čije su se svekrve skrivala dvojica zaverenika koji su voždovu glavu nosili u Beograd.
Vera kaže da je u ono vreme bilo uobičajeno da se putnici prime na konak jer je kroz Burovo prolazio karavanski put koji je povezivao Beograd i unutrašnjost Srbije. Tako je i svekrva njene prababe, koja je tada bila još mlada devojka, primila dvojicu neznanaca da se odmore u vajatu koji se nalazio u dvorištu odmah pored kuće.
"Malo joj je bilo sumnjivo to što celo poslepodne nisu izlazili, ali se uplašila tek kada je iz jedne od konjskih bisaga počela da prokapava krv! Odmah su tražili da im donese nov čaršav i da nabere sveže koprive," kaže Vera Ivanić.
Kada su ih otvorili, iz bisaga je ispao čaršav natopljen krvlju, u kojem se nalazila odsečena ljudska glava.
"Pre nego što su je ponovo umotali u koprive i čist laneni čaršav, prababina svekrva prepoznala je žrtvu. Bio je to vožd Karađorđe. Tajnu je dugo čuvala, a na čaršavu koji su razbojnici ostavili za sobom izvezla je cvetove da ga probisveti ne bi kasnije prepoznali", otkriva za "Alo" Vera Ivanić.
Zanimljivo je i to što je samo nekoliko meseci pre nego što će u njemu zaverenici provesti to poslepodne, u vajatu boravio Miloš Obrenović u pratnji svojih telohranitelja.
Tek nakon voždovog ubistva, pročula se prava istina o razlogu njegovog boravka u Burovu. Miloš je tada po Šumadiji tražio kandidate za krvav posao koji je planirao da odradi.
To mu nije pošlo za rukom jer su Šumadinci voleli Karađorđa. Kada nije našao pogodnu ličnost naređenje o likvidaciji vožda izdao je Vujici Vulićeviću, Karađorđevom kumu, priča dr Ivanić.
"Čaršav u koji je bila umotana voždova glava u našoj porodici postao je svetinja pred kojom smo se često molili. Izložiću ga u muzeju koji uskoro otvaram u vajatu gde je, na neki način, planiran ovaj nezapamćen zločin", obećava Ivanićeva.
