Od tradicionalnog, čak sirotinjskog, slatkiša do carskog deserta, siže je onoga šta su od sutlijaša napravili Stevanovići iz Beograda, prvenstveno mama Dragana i stariji sin Stevan, kojem je pala na pamet ideja da pripremaju raznovrsne, a zdrave poslastice s pirinčem.
– Čuj, sutlijaš?! Pa, to svi znaju da naprave, ko će to da kupuje – bila je Draganina prva reakcija kad joj je sin izneo predlog za biznis.
Ispostavilo se da Stevan nije pogrešio, a da svi ostali jesu. Ne, nije tako lako napraviti sutlijaš savršenog ukusa i da, hoće, kupovaće ga!
Sportista “krivac”
Svi znamo da se sutlijaš pravi od mleka, pirinča i malo šećera. Ali treba znati izabrati adekvatnu vrstu pirinča, pogoditi dobru razmeru sastojaka i kuvati sve zajedno na pravoj temperaturi. Prave filozofiju od najprostijeg slatkiša koji su kuvale još naše prababe, pomisliće mnogi. Ček da čujete tek koliko su Stevanovići “zakomplikovali” priču. Toliko vole sutlijaš da su rešili da se igraju i eksperimentišu. Ima kod njih svega, od klasičnog sutlijaša preko voćnih (jabuka-cimet, kivi, malina, višnja, borovnica…) do raznih “čoko-bombi” kao što su milka-fuzija, nutela-plazma, noćiola-pistaći… Ima i s whey proteinom, najpoznatijim sportistima, kojima je ishrana bazirana na pirinču. Upravo od jednog takvog je i potekla ideja.
– Krenuo sam od toga da posle treninga napravim sebi dezert koji će biti ukusan i zdrav. Mešao sam pirinač s proteinom i voćem, pa sam probao i sa čoko-proteinom i na kraju shvatio da ima toliko mogućnosti za kombinovanje. Kada su tata i brat, ljubitelji slatkiša, probali i rekli da im se sviđa, shvatio sam da možemo da napravimo proizvod vrhunskog kvaliteta, koji će ujedno biti ukusan i zdrav – ističe Stevan (29), koji redovno trenira u teretani i drži personalne treninge, a i kapiten je ragbi reprezentacije Srbije.
S ovim sutlijašima dobio je, kaže, mogućnost da jede slatko bez osećaja griže savesti, a da pritom uživa.
Jači od skeptika
Napravili su više od 30 novih, sjajnih ukusa, šarenilo boja i mirisa koje nikad ne biste povezali sa pirinčem. A kada ih probate, osetite “onaj bakin” sutlijaš, samo još lepši, bogatiji. Ipak… sutlijaš?!
– Mnogima je to bila prva reakcija. Dok nismo imali table s crtežima i opisom sadržaja već je samo pisalo “sutlijaš bar”, mnogi su bili u neverici dok ne probaju. Sad je druga priča. Vidim po reakcijama da im se sviđaju, a i po tome koliko često dolaze. Vole naši ljudi običan sutlijaš, ali i ove s posebnim ukusima, jer se i u njima ipak najviše oseća tradicionalna osnova – priča Dragana, koja već tri i po godine kuva sutlijaše i zaslađuje dane svima koji prolaze centrom Beograda.
Neverovatne kombinacije ukusa uglavnom smišlja ona, ali i Stevan, a sudije su ostali Stevanovići, s tim što je ocena muža Predraga presudna.
– Ume da bude surovo iskren. Proba, pa kaže: “Ovo nije ni za šta, nemoj slučajno da ste stavili u prodaju.” Dosad nije omanuo u proceni – ističe Dragana uz komentar da neke ukuse nisu izbacili u prodaju, ali da zato nijedan do sada nisu sklonili, jer nije imao kupca.
Tvrdi da im bukvalno sve ide.
– Kao najtraženiji izdvojili su se našim ljudima poznati ukusi: običan sutlijaš, nutela-plazma i kinder bueno. Veliko iznenađenje mi je što fantastično idu oni s biljnim mlekom, konkretno s pirinčanim i sojinim. Kuvam ih svakoga dana – kaže i dalje u neverici.
Zanimljivo joj je što jedan mališa od sedam godina ne bira neki od klincima omiljenih ukusa, s bananicama ili bombonama, već isključivo “klasik”.
Osim za sladokusce, pravi sutlijaše za vegane, samim tim i za one koji poste, dok su za sportiste u ponudi tri proteinska bez šećera, a u planu je još jedan. Nije želela da otkrije detalje, kaže: “Moraćete da probate.”
Vrlo malo šećera
Ono što je zanimljivo, a nekim konzumentima najbitnije, jeste da su u pitanju, što je više moguće, zdravi slatkiši.
– Stavljam vrlo malo šećera, a trudimo se da nađemo što kvalitetnije sastojke onoga što ide u sutlijaš i preko. Recimo, na voćne ne idu razni prelivi, već pasirano voće koje poslednjih meseci uzimam od momaka iz Arilja. Jedino mango nemaju, pa ga nabavljam iz Engleske. Krem je zaista onaj koji piše, a ne neka jeftina zamena. Koristim crnu i belu belgijsku čokoladu Kalebot, kao i njihovu pastu od samlevenih pistaća bez ikakvih dodataka. Sve to jeste malo skuplje (kao i whey), ali dobijamo kvalitet kakav želimo – naglašava Dragana, koja je i kuvar i prodavac i menadžer porodičnog posla.
A nije oduvek Dragana sve radila. Imali su ranije prodavačice, ali kako su došli korona i vanredno stanje, nije se isplatilo da “plaćaju nekog da sedi”, pa je veći deo preuzela na sebe.
– Cilj nam je bio da damo poslu šansu tri do pet godina. Međutim, desila se korona, što je sve poremetilo i usporilo. A da nije bilo nje, već posle tri godine bismo ostvarili željeno, što bi bio odličan rezultat. Ipak, desila se, pa produžila na celo leto… Htela sam da vidim da li će ipak biti ljudi, kako će ići prodaja, a ubacili smo i dostavu na kućnu adresu i ispalo je skroz OK, stvarno smo zadovoljni. Nema odustajanja – kaže Dragana, na način na koji može samo neko ko apsolutno veruje u svoj proizvod.
A veruju i mnogi drugi, pa otud ponude za proširenje biznisa van granica naše zemlje.
Cene iste od 2018.
Stevanovići su jedni od retkih u Srbiji koji tokom korone nisu podigli cene proizvoda, iako su poskupele sirovine.
– Držimo iste cene od 2018. Nema zarade, ali uspevamo da pokrijemo sve troškove. Ne dugujemo nikom ništa, to mi je najbitnije, a zarada će već doći – sigurna je Dragana.
Puni vere uprkos koroni
Stevan, diplomac Ekonomskog fakulteta, tvrdi da nikada nije posumnjao u ideju, ali da jeste imao momente kada je razmišljao koliko će još moći da finansira celu priču i da li će uspeti da upozna ljude sa proizvodom pre nego što troškovi postanu previsoki.
– Mislim da je suština biznisa upornost ako verujete u neki proizvod, a ja sam bio ekstremno uporan – dodaje.
S druge strane, mama priznaje da je u početku bila skeptik.
– Pa, ko će da kupi sutlijaš?! Međutim, to je vrlo lepo krenulo, a ja sam svakako želela da podržim svoje dete – navodi Dragana, koja je završila Filološki fakultet, odsek jugoslovenska književnost i srpskohrvatski jezik, ali nikad nije radila u struci već u marketingu i poslednjih sedam godina kao zamenik direktora jednog privatnog fakulteta.
Dugo je priželjkivala promenu, tako da je s oduševljenjem prihvatila Stevanovu ideju. Neko vreme je radila dva posla, ali je brzo presekla, pa počela da radi samo sa sinom.
– Ovde sam kao inventar, bukvalno ceo dan. Razmišljam da ubacim krevet naspram šporeta – šali se žena koja je živi dokaz izreke “nikad ne reci nikad”. Kaže za sebe da nije neka domaćica, niti kuvarica, da čak ne voli da kuva a, gle sudbine, završila je “sa šerpom i sutlijašem”.
– Ali, ne žalim se, jer znam da radim za sebe i porodicu, pa je sve lakše – dodaje.
Porodična manufaktura
Osim što je glavni degustator, Predrag ide u nabavku “što mu kao penzioneru ne pada teško”. Mlađi sin Aleksandar, koji studira i radi, sada prezentuje proizvode na raznim festivalima, a pre trenutnog posla je i sam prodavao sutlijaše u radnji.
“Rat” s Turčinom
Leta 2018. i 2019, sećaju se mnogi, bilo je toliko stranaca u Beogradu da se u centru nije čuo srpski jezik, bilo je ljudi kao u košnici. Iznenađenje ili ne, mnogi Turci vole sutlijaš Stevanovića, čak su im redovne mušterije. Stalni gost im je recimo Bilal Ekši, direktor Turkiš ervejza, koji jede običan sutlijaš i redovno dovodi prijatelje i saradnike da probaju.
– Jedan njegov prijatelj je prokomentarisao: “Ovo nije sutlijaš”, a Bilal mu je odgovorio: “Pa, ja te i nisam doveo na turski zapečeni, već na srpski sutlijaš.” Pitao je u čudu otkud Srbima sutlijaš. Rekla sam mu da nije bitno odakle je došao već da se ovako pravi i jede u Srbiji 500 godina. Ja sam naučila da ga pravim u srcu Šumadije. Prihvatio je objašnjenje, pa naručio ne običan, već s pistaćima. I oduševio se – kaže pobedonosno Dragana.
“Ubili” biste u Rimu
Pojedinci su videli proširenje biznisa Stevanovića. Naš čovek, koji planira da otvori hotel u Beču, hteo je da kupi franšizu za njihov sutlijaš. To je ostalo otvoreno pitanje, jer hotel “čeka” zbog korone. Sličnu ideju imali su i prijatelji iz austrijskog Linca, a tu nije kraj ponudama.
– Jedan gospodin iz Rima dolazi svakog leta i juri me da ovo otvorimo tamo. Kaže: “Vi biste ‘ubili’ tamo, rasturili biste, toliko dobro bi vam išlo”. Ali on ne bi franšizu, nego da idemo tamo i otvorimo radnju, napravimo posao. Videćemo šta će biti od svega toga – navodi Dragana.
Obožavaju ga i Irci
Naziv sutlija ili sutlijaš je nastao od turske reči sut, što znači mleko. Iz Turske jelo se proširilo u ceo svet. I “primilo”. Čak i negde gde niko ne bi rekao da znaju za njega, a kamoli da ga vole.
– Pre dve godine nam je dolazila grupa momaka iz Irske, svih sedam dana koliko su bili u Beogradu. I svi obožavaju sutlijaš. Još veće iznenađenje mi je bilo kad su mi rekli da ga i oni imaju kao poslasticu kod kuće.
Neko voli čokoladu, neko voće
Stevan, očekivano, najviše voli čoko-protein, a kad mu duša poželi neki čokoladniji, tada bira nutela-plazmu. I mama voli proteinski, ali voćni.
– Moj izbor je sutlijaš s pirinčanim mlekom, njhedž proteinom i ananasom. Divna, osvežavajuća kombinacija – preporučuje Dragana.
Mnogima doručak
Iako porcija deluje mala, verujte da je 200 grama sadržaja toliko jako da apsolutno može da zameni jutarnji obrok. Mnogi čak nisu uspeli da pojedu sve odjednom.
– Tokom celog dana dolaze ili naručuju, ali je ipak najveća gužva ujutru, kad nam svrate pre posla. Nekome je naš sutlijaš slatkiš, a mnogima doručak. Pogotovo ovi voćni – dodaje Dragana.
