Serija “Tajne vinove loze” srušila je sve rekorde gledanosti na RTS, a sa posebnom pažnjom gledali su je u Negotinskoj Krajini, gde su smeštene uzbudljive i romantične scene. U želji da razrešimo enigme ove srpske telenovele i obiđemo lokalitete u Negotinu gde su realizovane neke epizode, prvo smo svratili u frizerski salon gde se, po pravilu, mogu čuti sve značajne informacije o lokalnim dešavanjima.
Od Sanje Stević, vlasnice frizerskog salona “Šišanjac”, koji se nalazi u negotinskoj Knez Mihailovoj ulici smo čuli da je seriju pratila sa svojim snom:
– Čini mi se da serija nije baš mnogo koštala. Prepoznajem da je više snimljeno u nekom studiju nego na autentičnim mestima. Inače, nisam ljubitelj takvih serija, ali gledala sam je pošto se često pominje naš Negotin, a i moja sestra Maja se bavi vinarstvom. Podrum Milivojević, u selu Rečka, praktično je s druge strane brda od Rajačkih pimnica. To se već dva velika razloga da se serija pogleda. Nažalost, shvatili smo da je u Negotinu vrlo malo materijala snimljeno iako imamo i možda lepše kafiće i ulice nego oni u seriji. To je veliki propust. U međuvremenu me je priča ipak zainteresovala i čekam da saznam ko je stvarno ubio Teodoru.
Očarani Francuzi
Jednu drugu Sanju, Sanju Milošević, učiteljicu i Mihajla Nikolića, profesionalnog vojnika, sreli smo u centru Negotina.
– Serija mi se strašno sviđa, pogotovo uloga Vere koju igra Sloboda Mićalović. Veoma je bitno za kulturni značaj našeg regiona što se radnja odvija u Negotinu. Pored našeg najpoznatijeg kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca i Hajduk Veljka, svet će sada saznati i o Negotinu kao vinskom kraju i tradiciji proizvodnje grožđa i vina na ovim područjima koja datira od doba kada su ovi prostori bili u sastavu Rimskog carstva u vreme imperatora Marka Aurelija – ističe učiteljica Sanja Milošević.
Mihajlo ima samo pohvale za “Tajne vinove loze”:
– Jedino zameram scenaristi jer je trebalo da se informiše o tome da se Negotin nalazi na istoku, a ne na jugu Srbije. Ipak je dobro da se čuje za naš kraj i da smo poznati po vinu jer se o tome ne zna mnogo u Srbiji. Često se vide naša crkva, spomenik i centar, upravo ovde gde se nalazimo, ali ništa više od grada koji inače lep. One kafane i kafići se ne nalaze ovde kao ni hotel, ni policijska stanica, kao ni bolnica. Takođe zameram što se u seriji stalno pije neki alkohol. Gotovo da nema scene bez vina i rakije i kad se serija završi ili ću da postanem alkoholičar ili ću da zasadim vinograd – u šali kaže Nikolić.
Iz Negotina smo krenuli ka Rajačkim pimnicama, mestu u kome se dešava dobar deo radnje i gde “živi” Vera Smiljanić. Dvadesetak kilometara od Negotina se nalazi selo Rajac, a na brdu iza ovog prelepog, ali prilično napuštenog mesta, se nalazi etno-selo Rajačke pimnice. U njemu postoji ukupno 280 objekata sagrađenih u 19. veku kada je ovaj kraj doživeo procvat (1864. do 1900). U vreme kada je francuska industrija vina imala veliki problem sa filokserom (bolest korena vinove loze), vinogradari iz ove zemlje krenuli su u potragu za predelima koji su najsličniji onima na kojima rastu njihovi poznati vinogradi. Zaustavili su se na ovom području koji je bio gotovo identično kao i oblast u Francuskoj. Francuzi tada pomažu izgradnju i uvećanje vinograda u ovom delu Srbije i pomažu izgradnju pimnica koje su služile za čuvanje vina i to je bila jedina namena. Pored Rajačkih, u isto vreme nastaju Rogljevske pimnice (122 objekta) kao i Smedovačke pimnice (92 objekta) na brdima iznad istoimenih sela.
Pod zaštitom države
Tada Francuzi za jedan čabar (50 l) plaćaju jedan zlatnik sa Napoleonovim likom i u ova tri sela naglo počinju uz vinograde da rastu i gradske kuće. Ova tri etno-naselja danas čine vinsku celinu, Rajačko vinogorje sa kojom jedino može da se meri područje Šampanj u Francuskoj. Od 1982. godine su stavljene pod zaštitom države prve kategorije, a 2010. godine za Pimnice zajedno sa starim grobljem predata je kandidatura za ulazak na Uneskovu listu. Jedini objekat koji nije iz tog perioda već je izgrađen u 20. veku i do danas takođe jedino zdanje koje je promenilo namenu iz pimnice u restoran sa smeštajem za goste je “Sveti Trifun” vlasnika Miroslava Karamančića, poreklom iz mesta Štubik kod Negotina, a sada na privremenom radu na Rajačkim pimnicama. U restoranu “Sveti Trifun” smo među brojnim gostima zatekli i Radovana Milojevića iz Negotina sa prijateljima iz Knjaževca:
– Pratio sam pažljivo seriju jer je zanimljiva radnja, a i glumci su odlični. Ja sam iz ovog kraja i to je jedan od razloga zašto gledam seriju. Iskreno, gledao bih je i da se ne pominje ovaj deo Srbije jer ima nešto što čega u drugim serijama nema, a to je priča o vinu. Ovde sam u letnjim mesecima čest gost, veliki ljubitelj dobrog vina, a sada sam došao na nagovor mojih prijatelja jer ih baš zanima gde je snimljena serija i da saznaju nešto više o Pimnicama – kaže nam Radovan.
Mile Ivković iz Knjaževca dodaje da bi došao i ranije da je znao za ovo rajsko mesto:
– Verovatno je ovo mesto dobilo ime po raju čim se tako zove. Baš me je zanimalo gde je serija snimljena. Malo pre sam saznao da u stvari nije ovde snimljeno gotovo ništa i baš sam razočaran. Ovde je autentičan ambijent i šteta što se nije ovde snimalo.
Sanja Lazić iz Čubre kod Negotina je takođe, na nagovor svojih prijateljica Bobane Beatović, Vladane Conić, Ane Pavlović i Jovane Nikolić iz Knjaževca, došla sa njima da je vide mesto za koje su mislile da je snimana najgledanija serija na RTS-u.
– Sve su pratile seriju i želja im je bila da dođu na Rajačke pimnice. Rekla sam im da je moj rođak vlasnik etno restorana i možemo tamo da odemo. Sudeći po tome da su izrazile želju da opet dođu, mislim da im se veoma dopalo ovo mesto – priča Sanja.
Vaskrs bagrine
O pimnicama, o gostima koji tragom serije sve više dolaze i šta posebno traže, ispričao nam je Miroslav Karamančić. vlasnik “Trifuna”
Restoran “Sveti Trifun” je izgrađen kao novi objekat 1993. Napravljen je u ovdašnjem duhu po projektu Zavoda za zaštitu kulture i uklopljen je u ambijentalnu celinu. Želeli smo da imamo odgovarajući objekat i urađen je po striktnom planu koji smo dobili od zavoda, kaže nam vlasnik Karamančić.
Serija je lepo urađena i, kako bismo mi ovde rekli, pitka je kao bagrina. U vezi s tim imamo veliki broj telefonskih poziva ljudi koji traže bagrinu. To je zaista jedna od autohtonih sorti koja se samo ovde još gaji i koja je imperativ u seriji, a nekada je upravo ova sorta grožđa proslavila vinograde u Krajini. Međutim, ona je bila do skoro bila pred izumiranjem, ali se u poslednjih nekoliko godina ponovo vraća na naše vinograde. Verujem da će ova serija pomoći da se oživi ova veoma dobra sorta grožđa. Pored bagrine postoje ovde još dve autohtone sorte koje su proslavile ovaj kraj. To su začinak i crna tamnjanika kojih isključivo ima ovde i nigde u svetu – otkriva nam Miroslav.
Navodi da ovde postoje tri iskonske tajne vina i vinove loze:
– Ovde postoje tri iskonske tajne vina i vinove loze. To su, tajna zemlje, koja je otac vinima, druga tajna je vinova loza, kao majka vinima i treća tajna je da je klima kao sudbina. A što se tiče ljudi koji vino prave, oni su posebna vrsta. Kod nas se kaže da ako ne možeš da radiš ono što voliš onda voli ono što moraš da radiš. Međutim, vinari su među retkim ljudima na svetu koji imaju sreću da rade ono što vole. Ako nema ljubavi u tom poslu onda nema ni kvaliteta. Ta neizmerna, neizrečiva, obostrana ljubav čoveka i vinove loze čine simbiozu gde se rađaju kvalitet, lepota, moć snaga, energija koja se ispoljava u čaši u emocijama radosti ili tuge – kaže nam Miroslav Karamančić.
I belmuš i carsko meso
Dušica Blagojević je iz Rogljeva, a radi na Rajačkim pimnicama u restoranu “Sveti Trifun” kao glavni kuvar. Kako nam Dušica kaže, ovde je imala priliku da upozna mnogo naših poznatih glumačkih imena kao što su Miloš Biković, Katarina Radivojević, Dragan Bjelogrlić, Seka Sablić, Srđan Todorović i mnogi drugi, pa joj je žao što je ekipa serije “Tajne vinove loze” propustila da probaju njene đakonije:
– Ovde spremamo tradicionalna jela isključivo iz ovog kraja. Mnoga jela su zastupljena i u drugim krajevima Srbije, ali se ovde isključivo priprema po starim receptima koje je još moja baka Vera pripremala i sa začinima kojih ovde ima. Najčešće pripremamo belmuš, punjenu papriku, sarmu, pasulj prebranac, carsko meso ili kako ovde kažemo pastrami, salatu od mariniranih šumskih pečuraka, slatko od pečuraka koje su iz okolnih šuma i još mnogo toga ima na meniju.
Od “Timočke bune” do “Nečiste krvi”
Ambijenti Rajačkih, Rogljevskih i Smedovačkih pimnica do sada su više puta privlačili reditelje afilmova i serija.. Malo je poznato da je gotovo ceo film “Timočka buna” (1983) sniman upravo ovde, zatim delovi serije “Vuk Karadžić” (1987) kao i film “Čarlston za Ognjenku” (2005). I film “Enklava ” (2013) je rađen u ovom prelepom ambijentu kao i “Hotel Beograd” (2016. i 2017). Scene iz Makedonije u seriji “Senke nad Balkanom” (2018) su nastale u ovom vinogorju, a prošle godine su snimane scene za “Nečistu krv”.
Snimali dronovima
Karamančič takođe duboko zamera scenaristi što je Rajac smestio na jug Srbije, a ne na istok gde se stvarno nalazi:
– Istok znači život, rađanje sunca, početak dana, početak života i nije slučajno da ovde imamo vinograde koje daje najbolje grožđe za vino. Za seriju su nešto snimali dronovima sa visine, a vide se i nekoliko kadrova kuća koje se ovde nalaze i ulaz u Rajačke pimnice. Mnogi gosti dolaze zbog serije, a verujem da će ih biti više kad bude toplije.
