Na putu Čačak-Užice, pre Sevojna, već nekoliko godina postoji pijaca za prodaju grnčarskih proizvoda majstora iz obližnjeg sela Zlakusa. Ponuda je sve raskošnija, a prodavci, uglavnom članovi porodica majstora, ne žale se na pazar, jer je ovo mesto vremenom postalo nezaobilazna stanica za brojne turiste koji putuju ka Zlatiboru, Mokroj Gori ili dalje ka Crnoj Gori.
Posmatrajući ove rukotvorine, čovek bi rekao da ne postoji ništa jednostavnije nego napraviti, recimo, glineni lonac za pripremanje čuvenog svadbarskog kupusa. Ali, prema rečima Dragana Tešića, nadaleko poznatog umetnika u čijem se domaćinstvu ovaj zanat održava od kada je sveta i veka, pravljenje grnčarije je umeće u koje je utkano vekovno iskustvo i još poneka tajna formula.
– U našem selu gotovo da nema kuće koja se profesionalno, ili usput, ne bavi izradom zemljanih posuda. Tako je bilo stolećima, a tako će biti i u buduće jer je ovo posao od kojeg živi i moja porodica, ali i većina žitelja Zlakusa. Za ovu svojevrsnu avanturu potrebna je glina, koju dopremamo iz sela Vranjani jer je vrhunskog kvaliteta, što je vreme dokazalo. Kamen bogat kalcitom nabavljamo Rupeljeva. To su najčistiji materijali koje nam nesebično nudi priroda. To je tek začetak mukotrpnog rada, čiji su završni obrisi lonac, šerpa, sač… Hrana pripremljena u njima ima poseban ukus – objašnjava Dragan Tešić.
Zlatne ruke majstora iz Zlakuse dnevno naprave na desetine raznih posuda za praktičnu upotrebu. Neke se kupuju kao suvenir iz ovog dela Srbije, ali sve što se proizvede nađe svoje kupce. Na pijaci pored puta radi i Jelica Tešić, snaha majstora Dragana:
– Svakodnevno nam svraćaju turisti, ali i naši ljudi koji znaju da je najukusnija hrana iz lonca ili crepulje sa sačem, a stranci pazare naše proizvode jer žele da iz Srbije ponesu nešto jedinstveno. Pre nekoliko dana svratila nam je grupa Indijaca koji su kupili veliki broj posuda i pri tome nisu pitali za cenu. Koliko košta ne pitaju ni naši ljudi žive u Australiji, Americi, Kanadi, Nemačkoj, Norveškoj, zapravo, na svim kontinentima. Oni najčešće kupuju lonce za pripremanje svadbarskog kupusa, pasulja, gulaša… Neko kupuje zbog nostalgije, neko zbog praktične upotrebe, neko iz radoznalosti, ali na prodaju se ne žalimo iako lonac, u zavisnosti od zapremine, košta između 1.200 pa do 20.000 dinara. Ovaj najskuplji je i najveći, njegova zapremina je 40 litara.
Kako izgleda, pijaca sa robom iz Zlakuse uskoro bi mogla da se nađe i na turističkoj karti ovog dela Srbije.
Dug proces
Nakon iskopavanja gline iz dubine zemlje, na mestima koja su sakrivena od očiju javnosti, napominje sagovornik “Vesti”, sledi mlevenje kalcita, zatim mešanja praškaste gline i mlevenog kamena u odnosu pola-pola. Neophodno je pet do šest mešanja kako bi se dobila ujednačena masa od koje će vešte ruke majstora izraditi, uz pomoć sopstvene čarolije, autentične posude koje se koriste za u ishrani ili će služiti za dekoraciju nekog prostora.
Džin od 560 litara
Milun Tošić iz Mrčajevaca, čuven po pripremanju svadbarskog kupusa i po tome što je jedan od inicijatora održavanja tradicionalne Kupusijade, godinama je tražio majstore koji su kadri da mu naprave grnčarski lonac za Ginisovu knjigu rekorda. Na kraju, čudotvorca je pronašao u selu Zlakusa koji je uspeo da mu napravi lonac čija je zapremina neverovatnih 560 litara. Promocija ovog “džina” bila je u Pranjanima, u vreme od održavanja prvog Sabora violinista Srbije kada je Milun u loncu iz Zlakuse pripremio svadbarski kupus i nahranio gotovo 1.500 saboraša.
