No, kako kaže, postoje dve vrste zlata, ali i rudara. "Postoji zlato koje je tek izvađeno iz zemlje i koje nema pamćenje i ono drugo, koje je bilo u opticaju."
Za njega zlato simbolički predstavlja božanske zakone Vaseljene koji su nepromenljivi. Postoji, međutim, i druga grupa rudara koji u zlatu vide jedino novac, materijalnu dobit – oni na taj način blokiraju njegovo blagotvorno dejstvo.
Ljubomir Jovanov Perunović, čovek koji je završio dva fakulteta – jedan u Beogradu, drugi u Vankuveru – može o tome kompetentno da govori. Sve je iskusio za protekle 34 godine na hladnom i dalekom kanadskom severu, u području Klondajka u Jukonu, jednoj od tri kanadske teritorije. Sreli smo ga u Torontu, gde je stigao na proputovanju iz Davson Sitija (gradić u Jukonu) ka Beogradu i Crnoj Gori, gde provodi zimu.
Kako se Srbin, pravoslavac iz Crne Gore, obreo na hladnom severu, na području gde je 1897. godine započela "zlatna groznica"?
– Išao sam za onim što me je interesovalo. Kad me pitaju ljudi zašto si došao u Jukon, zašto si ispirao zlato, ne znam odgovor, nisam to planirao, nisam razmišljao kakve to posledice može da ima, ali me je nešto vuklo ka tome. U životu sam bio na mnogim mestima, ne znam zbog čega, ali sam uvek sledio svoju intuiciju. Na Jukonu sam od 1975, i to samo preko leta. Za vreme bombardovanja bio sam u Srbiji i na Kosovu, 15 dana sam proveo u Pećkoj patrijaršiji. Posle toga se dve i po godine nisam vraćao u Kanadu, jedino sam nakratko boravio u Rusiji. Svake godine sam u rodnom mestu. Preko zime budem i po Južnoj Americi, Evropi, u Beogradu…
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 30.12.)
Љубомир је јединствена личност,један од ријетких ликова који су упечатљиви и незаборацни,мистериозни и отворени према Сведржитељу- природи!