U bescarinskim zonama carinska procedura je pojednostavljena, ali se sve privredne delatnosti obavljaju pod carinskim nadzorom. Međutim, privrednik mora unapred da obavesti carinski organ o tome koju vrstu privredne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu namerava da obavlja, jer za neke delatnosti može uvesti mere zabrane ili ograničenja. Nakon odobrenja u bescarinskoj zoni se formira carinski referat.
Korisnici bescarinskih zona uživaju razne pogodnosti, a ono što je možda od najvećeg značaja je to što je unutar njih omogućen slobodan protok kapitala, profita i dividendi. Takođe, za privredu je vrlo značajno što su korisnici slobodnih zona oslobođeni od plaćanja PDV na unos dobara u slobodnu zonu, dok su im ujedno usluge transporta, pretovara, utovara, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja, kao i bankarski poslovi na raspolaganju po povlašćenim cenama.
Carinski propisi na jednom mestu:2. Povraćaj poreza na dodatu vrednost |
Statusom bescarinske zone privrednici bi imali povoljnije i jednostavnije uslove poslovanja, a Obrenovac mogućnost privlačenja investicija, zapošljavanja i uopšte povoljnijeg poslovnog ambijenta. U opštini razorenoj posledicama poplava, status slobodne zone mogao bi doprineti ubrzanom ekonomskom oporavku.
Značaj bescarinskih zona se ogleda prvenstveno u tome što one imaju stimulativan efekat u smislu privlačenja stranih investicija i proizvodnje uopšte. A tome doprinose upravo sve pogodnosti koje slobodne zone podrazumevaju. To je prvenstveno oslobađanje od plaćanja PDV na unos dobara u slobodnu zonu kao i pružanje i drugih usluga u vezi sa unosom dobara. Zatim oslobađanje od plaćanja PDV na promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, pa oslobođenje od plaćanja PDV na promet dobara između korisnika dve slobodne zone, ali i od plaćanja na potrošnju energenata i od pojedinih poreskih opterećenja za direktne strane investicije.
Korisnici slobodnih zona su takođe oslobođeni od plaćanja uvoznih dažbina (carine i PDV) za robu koja je namenjena obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni poput repromaterijala, opreme i građevinskog materijala. Odluka o otvaranju Slobodne zone se donosi na osnovu priloženog elaborata i drugih dokaza na osnovu kojih se procenjuje da li će poslovanje u zoni doprineti ostvarenju strategije razvoja i mera ekonomske politike vlade.
Procena se odnosi i na to da li će se njenim otvaranjem postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja stranog kapitala, proizvodnje robe i pružanja usluga, zapošljavanja, transfera savremenih tehnologija i privrednog restruktuiranja. U skladu sa tim, bescarinske zone se uglavnom otvaraju u nerazvijenijim područjima. U Srbiji ih trenutno ima u Pirotu, Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, FAS Slobodnoj zoni Kragujevac, Užicu, Smederevu, Slobodnoj zoni Jug Niš, Kruševcu, Svilajncu, Apatinu i Vranju.
* U saradnji sa Upravom carina Srbije
