Na jednom gostovanju u Minhenu, Stanojki Bodiroži Ćani je prišao nepoznat čovek i obratio joj se rečima: "Gde si, spasiteljko moja?" Prebirala je ona po sećanjima pokušavajući da shvati zašto joj se čovek tako obraća, a onda se on predstavio i objasnio joj o čemu se radi.
– Čovek je vozač autobusa kojim se prevoze hendikepirana deca. Iako ima bogato iskustvo, često mu se dešava da ne zna kako sa njima da izađe na kraj kada se uznemire. Svašta je, kaže, pokušavao i jednog dana je od muke pustio moj CD kako bi nadjačao buku koju su deca pravila. Desilo se čudo, klinci su se smirili, a on je bio šokiran – prepričava Ćana. Da bi proverio da su u pitanju baš njene pesme, čovek je pustio i album Mitra Mirića, ali su deca opet napravila haos. Zato im je ponovo pustio Ćanine pesme i oni su se umirili. I tako svaki put. Čak je dovodio i neke ljude da se sami uvere u to kako deca reaguju na moje pesme i svi su bili zaprepašćeni.
Posle ove priče Ćana je pokušala da nađe odgovor na pitanje kako to da njene pesme smiruju hendikepiranu decu, ali nije uspela. Jedino je zaključila da verovatno postoji nešto u njenoj boji glasa što na njih deluje umirujuće.
